Siniša Mali na Biznis samitu 2026: Rast plata, penzija i minimalca iznad inflacije

U Ložionici u Beogradu danas je počeo jedan od najznačajnijih poslovnih događaja u regionu ove godine, prvi „Business Summit 2026”, koji se održava pod sloganom „Vizija koja se gradi” i koji je okupio vodeće domaće, regionalne i svjetske lidere biznisa, politike i finansija.

Otvaranju samita prisustvovali su, između ostalih, premijer Srbije prof. dr Đuro Macut, prvi potpredsjednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić, direktor Kancelarije za eUpravu Mihailo Jovanović i direktor PKS Marko Čadež.

Na samitu učestvuju visoki državni zvaničnici i ministri Srbije, predstavnici domaćih i međunarodnih institucija, investitora i kompanija. „Business Summit 2026” je pozicioniran kao ključna platforma za donošenje strateških odluka i kreiranje budućih ekonomskih pravaca.

Prema najavama organizatora, svojim tematski relevantnim i aktuelnim programom, „Business Summit 2026” prevazilazi format klasične poslovne konferencije jer otvara dijalog i ostvaruje uticaj, postavljanjem pravaca koji oblikuju buduće tržišne trendove i ekonomske politike.

Kako je najavljeno, centralna figura završnog dijela programa je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će u razgovoru sa Minjom Miletić sumirati ključne poruke samita i predstaviti stratešku viziju pozicioniranja Srbije u novoj globalnoj ekonomiji.

Vučić će govoriti o planu „Srbija 2030–2035”, velikim infrastrukturnim projektima, energetskoj stabilnosti i ambiciji Srbije da postane regionalni centar za investicije, tehnologiju i međunarodne projekte. Poseban fokus biće i na pripremama za Ekspo 2027

Jedno od najzvučnijih imena ovogodišnjeg samita je i osnivač „Emaar” i globalni investitor Mohamed Alabar, koji učestvuje i u ekskluzivnom „Hard Talk” formatu.
Alabar će govoriti o svom poslovnom putu, velikim investicijama u nestabilnim geopolitičkim uslovima, projektu „Beograd na vodi”, ali i o tome kako vidi transformaciju Beograda uoči Ekspoa 2027.

Jedna od centralnih tema samita biće i uticaj vještačke inteligencije na tržište rada i poslovanje kompanija. Program samita podijeljen je u pet ključnih panela koji pokrivaju najvažnije teme za domaću i regionalnu ekonomiju. Među njima su „Moć kapitala”, „Energetski čvor”, „CBAM i ETS”, „EXPOSE your business” i „Digitalni kapital”. Među učesnicima samita su Jan Ružička iz „PPF Group”, energetski ekspert Justin Friedman, predsjednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež, kao i Ostoja Mijailović.

Na panelu „Digitalni kapital” učestvovaće generalni direktor Telekom Srbija Vladimir Lučić, osnivač kompanije „Comtrade” Veselin Jevrosimović, direktor „Microsoft Garage” za Srbiju Milan Gospić i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović. Teme će uključivati razvoj srpskog AI modela, digitalni evro, digitalne novčanike, ali i pitanje koliko će vještačka inteligencija promijeniti poslovanje i tržište rada u narednim godinama.

Mali: Srbija uspjela da očuva makroekonomsku stabilnost

Prvi potpredsjednik Vlade i ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da Srbija uprkos globalnim krizama uspjeva da očuva makroekonomsku stabilnost, kredibilitet i investicionu atraktivnost.

On je na panelu „Moć kapitala – Postoji li biznis bez politike? ”, koji se održava u okviru Biznis samita 2026, rekao da posljedice globalnih kriza osjeća cijeli svijet, pa i Srbija, naglašavajući da su krize, konflikti, trgovinski sukobi, inflacija i ratovi postali nešto normalno.

„Sve posljedice globalnih pomjeranja i izazova osjeća i Srbija, ali smatram da je to s jedne strane izazov, a sa druge i velika prilika. Mala ekonomija sa dobrim liderom može da se snađe ukoliko brzo i efikasno donosi odluke kako bi odgovorila na krize”, rekao je Mali.

Ministar je ocijenio da je Srbija od 2020. godine i pandemije koronavirusa, preko energetske krize 2022, uspjevala da reaguje brže i efikasnije od mnogih drugih zemalja.

„To je ono što se zove kredibilitet. U globalnoj ekonomiji uspjevaju zemlje u kojima kapital osjeća sigurnost i predvidivost, a Srbija je upravo to”, poručio je Mali.

On je naveo da je Srbija od 2018. godine među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi i da je očuvala makroekonomsku stabilnost. Podsjetio je da udio javnog duga u BDP-u iznosi oko 43 odsto, što je gotovo duplo niže od prosjeka Evropske unije.

Prema njegovim riječima u prvom kvartalu 2026. godine Srbija bilježi rast BDP-a od tri odsto, dok je projektovani rast za Evropu ove godine svega 1,1 odsto.
Naveo je i da država raspolaže sa preko 28 milijardi evra i 54 tone zlata u trezoru Narodne banke.

„Ovi ‘baferi’ i novac koji imamo na računu su ono što privlači i zadržava investitore u Srbiji u trenucima kada se svijet suočava sa ogromnom neizvjesnošću”, objasnio je ministar.

Mali je podsjetio da Srbija i dalje privlači preko 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze na zapadni Balkan.On je naglasio i da je Srbija na zapadnom Balkanu jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja ima investicioni kreditni rejting.

„Investicioni kreditni rejting dobili smo prije tri godine i i dalje ga zadržavamo, što dovoljno govori o kredibilitetu naše ekonomije”, istakao je Mali.Ministar je naveo da država nastavlja sa realizacijom programa „Skok u budućnost” i pripremama za Ekspo 2027, uz jasno definisanu mapu puta do 2030. i 2035. godini.

„Nismo zaustavili nijednu investiciju. Transparentno smo predstavili razvojne planove i građanima i investitorima. Naš cilj je jasan – održavanje rasta uz punu makroekonomsku stabilnost”, zaključio je Mali.

Mali je naveo i da Srbiju u narednoj godini očekuje snažan privredni rast od 4,5 odsto, podstaknut masovnim ulaganjima u okviru projekta Ekspo 2027 i povećanom domaćom potrošnjom.

Prema njegovim riječima, efekti predstojeće specijalizovane izložbe Ekspo biće dalekosežni i direktno će se odraziti na turizam, hotelijerski sektor, uslužne djelatnosti i građevinsku industriju.

„Planiramo da uložimo 17,5 milijardi evra u infrastrukturu od auto-puteva i energetike do zdravstva, sporta i kulture. To nije samo ulaganje u objekte, već u ukupno bogatstvo Srbije i kvalitet života naših građana. Svi ovi projekti doprinose rastu BDP-a i stvaraju novu vrijednost”, rekao je Mali.
On je naglasio i da se rast Srbije temelji na povećanju izvoza, ali i snažnoj domaćoj potrošnji.

„Naša strategija je jasna, a to je da plate, minimalna zarada i penzije rastu iznad nivoa inflacije. To je jedan od ključnih faktora rasta”, rekao je Mali.
On je dodao da su investicije u infrastrukturu učinile Srbiju izuzetno atraktivnom za strane direktne investicije, naglašavajući da kompanije koje dolaze u našu zemlju gotovo cjelokupnu svoju proizvodnju plasiraju u izvoz, što dodatno jača ekonomsku poziciju zemlje.

Prema njegovim riječima, tu politiku su potvrdili i MMF i najvažnije svjetske rejting agencije i njihova verifikacija je, kako je istakao, najobjektivniji dokaz da Srbija vodi odgovornu i responzivnu ekonomsku politiku koja donosi konkretne rezultate. Predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski pohvalio je srpske ekonomske rezultate i ukazao je da, da bi rast ostao isti kao što je bio, potrebno prilagođavati politike.

„Postaje još važnije fokusirati se na reforme u poslovnom sektoru. Sada je fokus na povećanju produktivnosti i investicija, da se podrže strane direktne investicije. Srbija ima veliki program javnih investicija, ali treba razmišljati kako da se to prati domaćim investicijama”, rekao je Ratnovski.

On je naveo neke od oblasti u kojima su potrebne reforme, kao što je digitalizovanje sudstva radi veće transparentnosti i efikasnosti, zakonske regulative u oblasti rada

„Srbija danas ima jako dobre rezultate kod fleksibilnosti tržišta rada. Važno je za Srbiju da zadrži tu kompetetivnu prednost pri pristupanju EU”, rekao je Ratnovski.
Dodao je da važno raditi na polju obrazovanja, posebno vezano za vještačku inteligenciju, kao i da je dobro što Ministarstvo finansija olakšava carinsku proceduru.
Izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe Jan Ružička je istakao da cijeli region i Srbija imaju veliku ekonomsku šansu i ocijenio je da se prvi put moglo vidjeti da je „odliv mozgova”, odnosno radnika iz regiona, stao.

Ocijenio je da Ekspo 2027 može povećati investicije u kapitalne projekte u Srbiji, a govoreći o evrointegracijama zapadnog Balkana, ocijenio je da je malo vjerovatna brza integracija.

Direktor OMR grupe i predsjednik KK Partizan Ostoja Mijailović izjavio je da su danas politika i ekonomija usko povezane i da opstajanje neke političke opcije u bilo kojoj zemlji isključivo zavisi od ekonomske situacije.

„Sa druge strane, opstanak jedne ekonomije isključivo zavisi od stabilne političke situacije i podrške politike”, rekao je Mijailović i dodao da biznis u velikoj mjeri zavisi od stanja birokratije i mijenjanja zakonske regulative, a prenosi Tanjug.