Antić: Đokić se bavio politikom, a ne problemima – on je simbol samouništenja

Profesor Čedomir Antić komentarisao je za „Novosti“ pad Univerziteta u Beogradu na GLOBAL 2000 listi u periodu od 2021. do 2025. godine, tokom mandata političara Vladana Đokića, koji vrši funkciju rektora. Od 2021. godine, kada je Đokić preuzeo funkciju rektora, Univerzitet u Beogradu bilježi kontinuirani pad.

Te 2021. godine Univerzitet se nalazio na 348. mjestu, istu poziciju zadržao je i 2022, da bi 2023. pao na 362. mjesto, 2024. na 376, a 2025. na 387. poziciju, što je ujedno i najlošiji rezultat od 2018. godine.

Antić je analizirao uzroke ovakvog trenda i širi kontekst pozicioniranja domaćeg visokog obrazovanja na međunarodnim listama.

– Vladan Đokić je, prije svega, profesor i rektor Beogradskog univerziteta i on ne bi trebalo da se bavi politikom. Rektori prema našim zakonima nemaju veliku moć i uticaj; oni prije svega imaju veliku čast – da brane univerzitet. A kako je profesor Đokić djelovao u odnosu na tu čast koju je imao i ima još uvijek, vidjeli smo. On se više bavio spoljnom politikom i razgovorima sa evropskim komesarima, nego sa svojim profesorima, posebno sa onima koji nisu njegovi istomišljenici, koji smatraju da je prekršio zakon i Ustav ove zemlje. Nije se bavio problemima koje je imao i ima Univerzitet – rekao je Antić.

Podsjeća da beogradski Univerzitet zvanično nije radio skoro jednu školsku godinu.

– Nezvanično, nije radio i duže. To je jako loše i to će za jedan sistem imati velike posljedice. Mi nismo mogli da pošaljemo 450 do 500 naših diplomaca na postdiplomske studije jer je ispis ocjena trebalo da bude izvršen u januaru i februaru 2025. godine. Vidjeli smo statistiku koja ne osporava čak ni notorni list „Danas“, a to je da 11.000 studenata koji su mogli da diplomiraju 2024. i 2025. godine nisu diplomirali. Da ne spominjemo koliko će diskontinuitet u radu i nastavi uticati decenijama unaprijed na čitavu jednu generaciju, možda i na nekoliko generacija onih koji su u to vrijeme bili na ključnim godinama studija. E sad, kako je jedan Univerzitet ušao u politiku samo zato da bi podržao jednu tajnu organizaciju i da bi napravio jednu listu koja je uglavnom građanska, a ne studentska, i da bi iznjedrio jednog političara koji je jedan u nizu onih koje jedan dio građana vidi kao favorita na izborima? To nije vrijedno, a ni dovoljno da bi bila podnesena jedna ovakva žrtva univerziteta. Tako da mislim da je rektor, iako nema velika ovlašćenja, simbol jednog procesa u koji su beogradski univerzitet i ostali univerziteti u Srbiji ušli odavno, a to je proces samouništenja – kazao je Antić.

Prof. Čedomir Antić je ocijenio da je riječ o sistemu koji već decenijama nije reformisan i koji je, kako je naveo, ostao „mastodont“ sa snažnom samoupravom bez odgovornosti, što po njegovom mišljenju utiče na njegovo lošije pozicioniranje na međunarodnim listama.

– Univerzitet u Beogradu (ali i ostali univerziteti u Srbiji) je ostao jedan mastodont u kojem postoji jedna samouprava koja hoće veliku moć bez ikakve odgovornosti, i to sve vodi ka tome da se Beogradski univerzitet, zahvaljujući veličini i činjenici da nema ozbiljne alternative u zemlji, kotira loše na raznim listama. Naš Univerzitet u Beogradu je jedinstven u Evropi i regionu, i velika je šteta za Srbiju što se sve ovo događa. Možda neko želi da nas uvjeri da je besmisleno očekivati da Srbija ima nešto što ne postoji nigdje u Evropi, a ni u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji… Za mene je Đokićevo djelovanje više simptom nego uzrok, jer ova situacija postoji odavno, još od 90-ih godina prošlog vijeka. Tada nismo mogli ništa da uradimo jer smo imali ratove i sankcije, ali poslije 2000. godine smo mogli, a nismo – rekao je Antić.

Komentarišući situaciju na Univerzitetu, Antić je rekao da je ona signal za ozbiljne reforme, ali i koje bi konkretne promjene trebalo sprovesti.

– Mislim da je jako teško izvršiti tu reformu, zato što univerzitet nije ni fabrika, ni javno preduzeće, pa da vi možete da pravite neke alternative. Ko god da bude na vlasti moraće da zainteresuje većinski dio profesora za ozbiljne reforme. Ja ću podsjetiti da na beogradskom univerzitetu danas imamo duplo više profesora nego prije 30 godina i za trećinu više studenata. Iako građana Srbije ima manje, ako ne računamo Kosovo i Metohiju, dakle bez Kosmeta ima nas manje za milion u razdoblju od 30-ak godina. Tako da je to nešto što mora da se uzme u obzir. Takođe, mijenjali su se i način ustrojstva univerziteta, i tehnologije, i potrebno je malo više tržišta, ne može profesorima univerziteta da to bude posao pod B ili pod V, a da pod A budu službenici ili stranih NVO ili stranih kompanija, kao što imamo slučaj profesora koji su vrhunski stručnjaci i to jako lijepo prodaju, a imaju sigurnost time što su profesori univerziteta – rekao je Antić, prenose „Novosti“.

Dodao je da bi bila greška da se od strane Vlade donese zakon koji bi doveo 10 ili 15 hiljada najobrazovanijih ljudi u Srbiji u situaciju da se odupiru tom zakonu „tvrdeći da je to kazna zbog blokada“.

– Mislim da prvo treba u potpunosti rekonstruisati sistem, profesori moraju da se opredijele da li žele liberalno ili državno rješenje. Ako žele državno rješenje, onda država postavlja dekane, prodekane, profesori imaju autonomiju u svom radu, ali onda postoje načini da se provjerava njihov rad. Nije riječ o tome da li neko tvrdi da ima Boga ili ne – to je njegovo pravo, pravo na lično mišljenje. Ovdje je riječ o tome da li neko radi svoj posao ili ne radi. Da li neko radi dva sata mjesečno, a njegove kolege rade 23 sata sedmično. Kolege u Britaniji rade 23 sata sedmično sa studentima. Da li je neko profesor ili se bavi politikom? A ima takvih ljudi. Da li negdje postoji više od polovine redovnih profesora, a na Zapadu, na primjer, imate samo 10 odsto redovnih profesora. Da li očekuju da im država isplati platu iako ne rade. Tu ima vrlo ozbiljnih pitanja koja treba postaviti i koja zadiru u samu srž funkcionisanja naše države. Poslije blokada postavlja se pitanje da li bilo ko mora da radi ili ne, jer će svakako dobiti platu. Neko može da kaže: „Izvinite, ja neću da radim.“ Ili: „Ja neću da vozim, neću da pustim nekoga da pređe preko mosta“, jer zna da će dobiti platu – istakao je Antić.

Potom je dodao:

– Ako bi se profesori opredijelili za liberalni koncept, to bi značilo da bi država mogla da dijelu univerziteta omogući privatizaciju. Drugo, morao bi da se sredi finansijski sektor. Ne može privatni univerzitet da kupi kuću na Azurnoj obali. To ne ide. Te stvari bi morale da se regulišu. Treća stvar, mora da bude omogućeno otvaranje stranih univerziteta. Mora da se razbije taj monopol koji postoji sada na jednom ili nekoliko univerziteta koji potiču sa jednog – rekao je Antić.

Takođe je istakao da mora da se zabrani stranačka politika na univerzitetu.

– Nažalost, univerzitet je danas dio jedne partije. Rektor Đokić koristi univerzitet kao svoju buduću partiju po direktivi 134-025, po kojoj je aprila 2025. godine iznesen blokaderski program, odnosno ovog studentskog kulta. Mi smo vidjeli da oni doživljavaju univerzitete u Srbiji kao krila jedne partije, a Univerzitet u Novom Pazaru kao manjinsku listu. Dakle, oni su u Srbiji napravili Savez komunista. S tim što je taj Savez imao neki program, neku politiku, ovi nemaju ništa. Ovo se dugo spremalo, malo po malo, testiralo se. Srbija je vrlo često predmet eksperimenta. To mora da se uredi nekim konsenzusom – predložio je Antić.

Komentarišući najave premijera Macuta da će razgovarati sa predstavnicima visokoškolskih ustanova, kao i najave ministra Stankovića da će se sprovoditi intenzivne inspekcije, Antić je rekao da tu treba biti oprezan, „da ne dođemo u situaciju kao 1998. godine, kad je Milošević htio da kazni univerzitet i napravio je jedan paradržavni puč u univerzitetu“.

– Nama treba moderan univerzitet, vanstranački, nadstranački, kompetitivan… Mi ne treba da imitiramo po svaku cijenu engleski, francuski, američki univerzitet, ali treba da od njih uzmemo ono što je dobro i što je u skladu sa našim potrebama. Treba da vidimo koje su mane univerziteta u Hrvatskoj ili Crnoj Gori i da napravimo bolje. I, ako je neko kriv, izvolite – nije sramota ni robijati ako si kriv. Univerzitet mora da se lege artis reformiše. I da dozvole policiji da istraži smrt studentkinje. A ne da pet belgijskih univerziteta bude protiv toga, od kojih četiri nije priznalo genocid u Kongu. Kakvi su to ljudi… – zaključio je Čedomir Antić.