Nakon haosa oko Grenlanda, evropski lideri moraju da razmotre šta bi se desilo ako Vašington napusti vojni savez.
Od svog osnivanja prije skoro osam decenija, NATO je počivao na ideji povjerenja, pretpostavci da će svaka članica, a prije svega njena najznačajnija – SAD, braniti saveznika koji je napadnut.
To povjerenje, već ozbiljno narušeno Trampovim ponovljenim dovodjenjem u pitanje korisnosti NATO-a, ovog mjeseca je razbijeno njegovim prijetnjama da će „oteti“ Grenland od Danske, bliskog partnera NATO-a.
To je seizmička promjena koja će primorati osiromašene američke saveznike da nevoljno preispitaju kako da organizuju sopstvenu bezbjednost.
„Ova kriza je mnogo gora od svega što smo vidjeli u 77 godina istorije NATO-a, svega od 7. decembra 1941. godine, kada su Sjedinjene Države formalizovale ideju da je bezbjednost Evrope fundamentalna za bezbjednost SAD“, kaže Ivo Dalder, bivši američki ambasador pri NATO-u. „Ta ideja koja je formalizovana u obliku sporazuma 1949. godine je nestala. Gotova je.“
Evropski lideri sada sve više sumnjaju u spremnost Amerike da im pomogne – kako oko Ukrajine, tako i generalno.
„Šteta je načinjena, a neizvjesnost u vezi sa kredibilitetom američke posvećenosti sada je podstruja transatlantskih odnosa“, rekla je Rejčel Elehus, šefica Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) u Londonu i bivša zvaničnica NATO-a i Pentagona.
Iako je budućnost Alijanse osjetljiva tema za većinu članica, pojedini evropski zvaničnici su počeli da insistiraju na aktivnijoj debati o bezbjednosnoj arhitekturi kontinenta.
„Moramo imati jasnu strategiju o tome kako zamenjujemo, sa materijalne tačke gledišta, sve te (američke) kapacitete, ono što nazivaju materijalnom odbrambenom spremnošću“, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Andrijus Kubilijus, komesar EU za odbranu.
„Ali takođe ćemo morati sve više i više da razgovaramo o našem razumijevanju naše institucionalne odbrambene spremnosti. Ono što možemo nazvati evropskim stubom NATO-a. Te diskusije bi takođe trebalo da postanu sve intenzivnije. Sada je pravo vrijeme. To je ono što moramo da uradimo.“
Nastavite da sanjate
Ako bi se SAD povukle iz evropske odbrane ili je napustile, to bi postavilo zastrašujuće izazove za evropske vlade.
„Ako neko ovdje misli… da Evropska unija ili Evropa u cjelini može da se brani bez SAD, neka nastavi da sanja“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute Evropskom parlamentu. „Ako zaista želite da idete sami, zaboravite da ikada možete stići tamo sa 5 posto (izdvajanja za odbranu). Biće 10 posto. Morate da izgradite sopstvene nuklearne kapacitete. To košta milijarde i milijarde evra.“
Rute je takođe bio oštar povodom diskusija o takozvanom evropskom stubu unutar NATO-a.
„Evropski stub je pomalo prazna riječ. Želim vam sreću ako želite da to uradite… Mislim da će se Putinu to dopasti.“
Alijansa je u velikoj mjeri zavisna od SAD za ključne kapacitete, posebno: obavještajne službe, izviđanje i nadzor; borbene komunikacije i računarstvo u oblaku; protivvazdušnu odbranu; teške transportne avione i suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane.
Evropskim članicama NATO-a takođe nedostaju dovoljne količine preciznih raketa dugog dometa, a morale bi da se snađu bez američkih snaga od 128.000 ljudi.
Bilion dolara i 25 godina
Direktna zamjena američkog doprinosa koštala bi bilion dolara, pod pretpostavkom jednokratnih troškova nabavke i 25-godišnjeg životnog ciklusa opreme, procijenio je Međunarodni institut za strateške studije u izvještaju prošle godine. U nekim slučajevima, kao što je slučaj sa špijunskim satelitima, popunjavanje praznine koju su ostavile SAD moglo bi da potraje deceniju ili više.
Pored toga, zamjena američkog nuklearnog odvraćanja u Evropi, bilo proširenjem veličine i obima britanskih i francuskih nuklearnih kapaciteta ili razvojem nove platforme, predstavlja poseban i dodatni izazov sasvim drugačijeg obima.
Evropski političari često govore o evropskom stubu NATO-a, ali rijetko kažu šta to podrazumijeva. Zvaničnici NATO-a i analitičari odbrane kažu da bi bilo bolje zamisliti evropeizaciju NATO-a za konvencionalnu odbranu – postepeno zamenjujući američko osoblje i sredstva. To bi se takođe potencijalno uskladilo sa agendom Trampove administracije o prebacivanju tereta.
