Srbija na krovu Evrope!

Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila je Mađarsku rezultatom 10:7 i osvojila evropsko zlato u Beogradskoj Areni!

Vaterpolisti Srbije su šesti put od ostamostaljenja postali šampioni Evrope.

Ponovo je Milan Glušac činio čuda među stativama, on je za sve Srbe, bez ikakve dileme, MVP ovog šampionata! Debitovao je na njemu, počeo kao drugi golman, a u finalu je izludeo Mađare. Dizao je saigrače kada im nije išlo, napunio ih energijom i u jednom trenutku je sve puklo. PogodakĐorđa Lazića, pa kasnije i Dušana Mandića za evropsko zlato.

Bavio se mađarski selektor matematikom, bdio je do kasno u noć i – presekao. Bez ikakva dileme flaster na Dušanu Mandiću, po potrebi i dupliranje, a zatvaranje prostora i Strahinji Rašoviću. Označio je te dve dačke i dobro mu je došlo to što je Miloš Ćuk ispao iz kombinacije za finale, pošto ga je pokosio virus. Jer, to je značilo da srpski napadi počinju drugačije nego inače.

Miloš Ćuk je taj kreator koji Srbiji daje prednost, igra olimpijskog šampiona na centralnoj poziciji sa njim ima drugačije obrise. Em je ozbiljna pretnja u šutu spolja, em sve vidi. Spada među vaterpoliste sa najboljim pregledom i u njegovom odsustvu je sve bilo drugačije. Stajali su tu Vasilije Martinović i Nikola Lukić, koji je u dva navrata u prvom poluvremenu uspešno rešavao situacije kada mu se otvarao prostor.

Ali, vremenom se uvukla nervoza, jer Mađari su dotegnuli odbranu, videli da im prolazi što su zamislili. Dušan Mandić bio je pokriven, nekada i potezao kada nije bilo kvalitetnih opcija. Nije zatresao mrežuSome Vogela iz igre u prvoj i drugoj deonici, uspeo je klupskog saborca da matira iz peterca.

Nije pogodovalo Srbiji ni to što se bezmalo sve svira i što je veliki broj isključenja. Mađari su izvrsni šuteri, tada imaju više vremena da se nameste, a i odmah je pod velikim opterećenjem bio Nikola Dedović. Stvorilo je to problem ekipi Uroša Stevanovića, morao je da ga čuva, kao iRadomira Drašovića, a imao je dobar ulazak u utakmicu igrač Marselja, realizovao je napad sa igračem više.

Pljuštala su isključenja na obe strane, Vendel Vigvari pogađao je u ritmu u kome je kroz čitav turnir. Opasnu dijagonalu ima, zadao je najviše muka Milanu Glušcu…

Mogle su da raduju Žolta Vargu pojedine stvari iz bazena, poput one da je Nikola Jakšić bio dobro pokriven. Lepo je spojioNemanju Vica sa golom, servirao mu loptu na tacni, međutim, nedostajalo je njegovih snažnih udaraca sa distance, ali i ulaznih pasova za njega kod stative. Visila su mu i dvojica na leđima.

Kako je Nikola Jakšić bio neutralisan, tako je na suprotnoj strani Kristijan Manherc. Svi najbolji šuteri su imali malo prostora da se nameste, što je bilo i očekivano u finalu, kao i da će kad-tad doći jedna bomba Dušana Mandića. Katapultirao je topovsko đule preko niza blokova, prošao je i šut Vasilija Martinovića sa krila i imala je Srbija opipljiviju prednost.

Dva gola viška je, ipak, prepolovio Gergo Fekete. Isključen je Nikola Dedović, tresle su se prečke nekoliko puta na obe strane bazena, a Milan Glušac podigao broj decibela u Beogradskoj areni nizom odbrana. Nisu mogli da veruju Mađari šta ih je snašlo, ništa nije vredelo, bio je to neprobojni bedem…

I onda dva hica za večnost: prvo Đorđa Lazića, a onda Dušana Mandića! Kako drugačije?!

Najbolji, najveći, uvek tu za svoju zemlju. Pogotovo kada je najteže. Planovi Žolta Varge su bili dobri, ali su oni na kraju, ipak, pali u vodu. Nema te sile koja je Srbiju mogla da zaustavi u Beogradu. Ovo je naša kuća i tu nam nema ravnih.