Umjesto „je li Bog dao“ napravismo „ne daj, Bože“

Poslednjih dana javnost je bila u prilici da sazna da je jedan od viđenijih Zećana – protivnika izgradnje kolektora, Bojan Terzić, bivši DPS kandidat za odbornika u Podgorici.

Oni koji najviše plasiraju priče o univerzalnim evropskim vrijednostima ovih dana se ponajviše spotiču o te iste vrijednosti. Da smo u nekoj drugoj državi, pitanje Botuna i sami protesti bili bi nešto čime bi se ponosili i protivnici i pristalice. Zamislite, glavna tema nije to ko će s kim u koaliciju, ko je koga izdao, ko će ili neće s DPS-om, nego – EKOLOGIJA. Ironično, ali po prvi put u ekološkoj državi goruće pitanje je pitanje zaštite životne sredine. Nečeg apolitičnog, nečeg što je iznad stranačkih priča i podjela. O, Bože, kako samo evropski zvuči!

Da nam je ko rekao da će Crna Gora u 21. vijeku doživjeti da vlast nije na staklenim nogama zbog pregovora, preletača i korupcije, nego zbog zdravlja i prirode, ne bismo mu vjerovali. I, evo, ostvarili smo evropski san, „ljepotica ova postala je Švajcarska na Balkanu“. I šta ćemo sad?!

Da li zaista svako se Evropom kune radi u interesu evropskih integracija? Evo, ne znamo, jer pojedine strukture ne mogu da se zadrže na stručnom i profesionalnom dijalogu kakav je potreban u ovoj situaciji. Sad se krenulo sa pričom ko je od onih koji protestuju u vezi sa Botunom u kojoj partiji, ko je Srbin, ko je Crnogorac. Gdje je Terzić bio 2018. godine? Pa, kandidat za odbornika Opštine Zeta, ma koje koalicije ili stranke, nikako nije mogao biti kad se istoj toj Zeti nije htio do potonje ure dati status samostalne opštine. A DPS-vci ko DPS-vci, svud ih je bilo i svuda su se prešaltali.

Umjesto da se radujemo što smo konačno politički sazreli kao društvo i da sad Srbi i Crnogorci mogu zajedno oko nečeg da se slože ili ne slože, protivnici blokada žele pošto-poto ovim protestima da daju nacionalni ili stranački predznak. Kao da Zećana nema DPS-vaca, PES-vaca ili ko zna čijih članova ili simpatizera. Podaj, Bože, da se po Crnoj Gori oko nečega slože. I, čudo neviđeno, složiše se – 98 odsto svih Zećana ostaviše po strani balkanske podjele i okrenuše se evropskim pitanjima, ljudskim pravima i zaštiti životne sredine. Desilo se nemoguće, uznapredova Crna Gora, a oni kojima je krivo što više naslovne strane nisu pune političkih prepucavanja nego lokalne ekološke priče, uzeše da se bave ko je i ko je bio u kojoj partiji. Nit su blokade DNP-ve, nit protivnici blokada DPS-PES plod. I, umjesto, „Je li Bog dao“, od svega bismo da pravimo „Ne daj Bože! E, ne dao Bog nikom.