Gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću koji trenutno nema dovoljnu podršku da obavlja tu poziciju, dobrodošli su glasovi Demokratske partije socijalsta (DPS) i Ujedinje reformske akcije (URA). U ovom momentu zaboravlja se sve što je bilo prethodno, samo da se sačuva fotelja nakon izlaska pet odbornika Demokratske narodne partije (DNP) i Slobodne Crne Gore iz vlasti.
Izgleda da Mujoviću sada ne smeta društvo DPS protiv koga je nedavno tužio, mada je tužba odbijena. DPS i njen portparol Miloš Nikolić tvrdio je da je Mujović “20 godina pripadao njima, bio DPS glasač, simpatizer i član”. On je to negirao optužujući DPS za krivotvorenje fotografije kojom su dokazivali da je učestvovao u jednoj od kampanja DPS-a.
Mujović ima svega 26 mandata, a za stabilnu većinu neophodno je 30.
Dobro upućeni kažu da PES-u neće teško pasti podrška. Naročito jer je PES dobrim dijelom sastavljen od bivših DPS-ovaca, samo će se stara-nova ljubav formalizovati uoliko iz Milove stranke dignu ruke za Mujovićeve predloge. Šta će zauzvrat dobiti DPS to ćemo tek vidjeti. Sudeći po situaciji u Budvi, sigurno se DPS neće izgubiti.
Kažu da je teško biti gadljiv na pare, pa tako i na neophodnu političku podršku iako je mimo principa. Fotelja je važna. I URA, do sada neprikosnoveni rival zbog sukoba Milojka Spajića i Dritana Abazovića, sada se takođe nazire kao mogući koalicioni partner. Nije prvi put da se od velikih političkih neprijatelja rasplamsa ljubav zbog fotelja.
Do kraja marta i dalje postoji mogućnost vanrednog raspisivanja izbora ukoliko se mandat Skupštini skrati. Za to je potrebna inicijativa jedne trećine odbornika, odnosno 20 potpisa.
Kriza u glavnom gradu više nije teorijska – ona je stvarnost. Prijetnja političke nestabilnosti je pred vratima, a odnosi snaga u lokalnoj vlasti mogli bi se uskoro temeljno redefinisati.
Ovo bi objeručke vratio DPS-u.
Nego,nisu ni oni plakali za njim.
Njemu je i govno slatko kada treba