Čim se u Crnoj Gori pokrene pitanje srpskog jezika – koji je po svim relevantnim pokazateljima najdominantniji u svakodnevnoj upotrebi – ili pitanje dvojnog državljanstva, ne oglašava se prvi DPS. To bi bilo previše providno. Umjesto toga, na scenu stupaju njegovi igrači raspoređeni unutar Pokreta Evropa sad. Stara, dobro uigrana matrica.
Isti oni kojima nijesu smetali kriminal, korupcija, zarobljene institucije i mafijaška država tokom tridesetogodišnje vladavine DPS-a, danas iznenada postaju „čuvari evropskih vrijednosti“ čim se pomene srpski jezik ili ravnopravnost građana kroz dvojno državljanstvo. Kriminal im tada nije bio problem. Identitet jeste danas.
To jasno pokazuje da se ne radi ni o principima, ni o Evropi, ni o reformama. Radi se o kontinuitetu iste ideološke matrice, samo presvučene u novo političko pakovanje. DPS je formalno u opoziciji, ali su njegovi refleksi, kadrovi i politički instinkti duboko infiltrirani tamo gdje im je najkorisnije – unutar Evrope sad.
Zato je iluzija da će DPS ili formalna opozicija srušiti Evropa sad. Ako se taj projekat uruši, urušiće se iznutra. Srušiće ga upravo „spavači“ DPS-a u sopstvenim redovima – oni kojima nije smetala pljačka države, ali im smeta priznanje realnosti da većina građana govori srpskim jezikom i da žele jednaka prava.
U trenutku kada Evropa sad mora da bira između izborne volje građana i tihe lojalnosti starom sistemu, dio tog pokreta očigledno bira drugo. Zato svaki pokušaj rješavanja otvorenih identitetskih pitanja nailazi na sabotažu iznutra, na nervozu, na spinove i na pokušaje skretanja teme.
To nije slučajno. To je odbrambeni mehanizam sistema koji je izgubio vlast, ali nije izgubio uticaj.
Ako Evropa sad ne presiječe taj čvor, ne napravi jasnu distinkciju između reformskog puta i DPS-ovog nasljeđa u sopstvenim redovima, postaće još jedna prolazna epizoda u dugoj istoriji političkih prevara u Crnoj Gori. Jer birači nijesu glasali za nastavak DPS-ove ideologije drugim sredstvima.
Na kraju, pitanje nije da li DPS pokušava da se vrati. To je jasno. Pravo pitanje je da li će Evropa sad imati snage da se od njega zaista odvoji – ili će dozvoliti da je sruše oni koji nikada nijesu ni izašli iz tog sistema.
Vi Srbi hocete svoj jezik u CG.
Vi Srbi hocete svoj entitet u Bosni.
Vi Srbi hocete Srpsku zajednicu opstinja na Kosovo.
Vi Srbi hocete pola Bosne drzavne zemlje da bude entiteta rs.
Vi Srbi hocete svoje tablice,pare,fakultete,skole
na srpski.
Onda i Bosnjaci traze da se vrati Sandzaku Autonomija.
Da se prizna Bosanski jezik.
Da u Srbiji i CG Bosnjaci imaju svoje entitete
sa parlamentom sa presednikom da ne moze
da se pita ni Beograd ni Podgorica u tim Entitetima u Sandzaku.
Bosnjaci traze svoje skole na Bosanski.
Da imaju svoju vanjsku i unutrasnju politiki sa
Ministrima.
Da sami odlucuju.
Da Sandzak bude teritorija i zemlja samo Autonomije Sandzak
Živkoviću ni svoj tekst na svom portalu ne smiješ da potpišeš. Za jezik i zastavu vam treba 2/3 u skupštini i 3/5 na referendumu. Dvojno državljanstvo zaboravite, ovi što su se na popisu u Srbiji izjasnili kao Srbi su sada upravo to – Srbi iz Srbije. Dakle nema ništa sporno oko identitetskih pitanja.
Mumine nesreco znas li da vi ne postojite vi ste etnicka grupa kojoj je Tito 1974 dao ime musljimani sunecaci
Drago rode ja znam da vi zelite da mi ne postojumo ali mi smo Bosnjaci jos tu sirom
Balkana i na svako mesto.
A Tito nam je te 1974 oduzeo nasu Bosnjacku
nacijonalnost a dao nam versku