Prozreli i prezreli EU: Nevjerovatna statistika o tome koliko Srbi (ne) podržavaju evropske integracije

Podrška građana ulasku Srbije u Evropsku uniju dostigla je najniži nivo do sada. Prema najnovijem istraživanju koje je naručio Centar savremene politike, kada bi se sljedeće sedmice održao referendum o članstvu u Evropskoj uniji, za pristupanje bi glasalo samo 35,8 odsto ispitanika, protiv bi bilo 33 odsto, dok više od petine ispitanika – 22,4 odsto – u ovom trenutku ne zna kako bi glasalo. Samo 8,8 odsto ispitanih izjasnilo se da ne bi glasalo.

Iako bi opcija koja podržava pristupanje Evropskoj uniji tijesno pobijedila, istraživanje je pokazalo da se nastavlja dugogodišnji trend pada podrške EU u Srbiji i da Srbi nisu za EU čak ni bez Kosova i Metohije kao uslova.

U analizi podataka uočavaju se i generacijske razlike – mlađi ispitanici skloniji su da na referendumu podrže članstvo u EU, dok je kod starijih generacija u prednosti protivljenje članstvu.

Prije 15 godina, 70 odsto stanovnika Srbije podržavalo je pristupanje Evropskoj uniji, dok je, prema nekim istraživanjima, najveća podrška EU zabilježena 2005. godine, kada je iznosila čak 75 odsto.

O razlozima zbog kojih je došlo do ovog značajnog pada podrške evropskom putu Srbije za televiziju RT Balkan govorio je bivši ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

On je naglasio da je jasno zašto je podrška opala, ističući da Evropska unija prema Srbiji vodi politiku ucjenjivanja, iznude i pritisaka, koji su, kako kaže, maskirani lijepom retorikom i privlačnim obećanjima.

Vukosavljević napominje da je evroentuzijazam u Srbiji bio na visokom nivou početkom vijeka, ali da u proteklih 25 godina, od 5. oktobra, Srbija osim obećanja praktično nije dobila ništa, a izgubila je mnogo toga.

„Svijet u kojem živimo se mijenja. EU iz 2005. godine nije ista kao EU iz 2025. godine“, naglašava Vukosavljević, ukazujući da su se promijenile globalne okolnosti, da se mijenja ravnoteža sila, kao i da nastaju novi privredni, politički i vojni tokovi koji oblikuju savremeni svijet.

On navodi da je Evropska unija bila na vrhuncu tokom devedesetih godina, kada su vodeće zemlje EU podržavale građanski rat, sukobe i ratovale ili pomagale one koji su se borili protiv Srba.

„Devedesetih godina EU je imala svoj ‘bel epok’, svoj blistavi momenat, ali su se tokom godina stvari mijenjale“, ističe Vukosavljević.

On ocjenjuje da najnoviji rezultati istraživanja govore u prilog činjenici da narod zna šta radi, da umije da razlikuje dobro od lošeg i da prepoznaje interese svoje države u odnosu na štetu koju trpi.

„Mislim da će godine pred nama donijeti novo slabljenje EU kao organizacije, a pitanje je da li će ona u nekom srednjoročnom periodu, od desetak godina, uopšte opstati u ovom obliku u kojem postoji danas“, kaže bivši ministar, dodajući da to ne znači da će, ukoliko EU kao organizacija oslabi ili kolabira, propasti i države koje je čine.

On navodi da je moguće da Evropska unija u budućnosti dobije neke druge oblike, ali naglašava da Srbija mora da posmatra isključivo sopstvene interese.

„Srbija mora da prilagodi svoj politički i spoljnopolitički plan onom interesu koji je dobar za nas. Gdje god da se taj interes nalazi, mi treba strateški da probijamo puteve ka njemu“, poručuje Vukosavljević, naglasivši da čitav svijet ulazi u jednu turbulentnu fazu.

U tom kontekstu, on ističe da čuveni „mit o pridruživanju“ zahtijeva ozbiljnu provjeru na različite načine i da ovo istraživanje samo potvrđuje tu činjenicu.

Govoreći o tome u šta su se građani Srbije najviše razočarali kada je riječ o Evropskoj uniji, Vukosavljević ukazuje da postoji više razloga koji u zbiru daju takav rezultat, ali da je prije svega riječ o politici EU prema Kosovu i Metohiji.

On naglašava da činjenica da pet država članica EU poštuje suverenitet Srbije i ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova pokazuje da i te zemlje imaju sopstvene interese i da razumiju kakve bi opasnosti mogle proisteći iz prihvatanja takvog presedana.

Dodaje da je, nažalost, taj presedan ipak djelimično prihvaćen i da je za Srbiju posebno važno to što je takozvana „normalizacija odnosa Srbije i Kosova“ postala sastavni dio poglavlja 35 u pregovorima sa EU.

„Ne treba biti veliki stručnjak da bi se shvatilo da ‘normalizacija’ u tom kontekstu znači uspostavljanje diplomatskih odnosa i međusobno priznanje“, kaže Vukosavljević.

On dodaje da se Srbija time gura u moralni i etički ćorsokak, u kojem se od nje traži da prizna tvorevinu nastalu nasiljem na sopstvenoj teritoriji.

Govoreći o tome zašto Srbija kao država i dalje formalno teži članstvu u Evropskoj uniji, uprkos negativnom javnom mnjenju, Vukosavljević navodi da je razlog snažan pritisak iz inostranstva.

„‘Dugo putovanje u Evropu’ je jedan agonični put Srbije“, ocjenjuje on.

Ukazuje i na to da se često brkaju pojmovi Evrope i Evropske unije, ističući da je Srbija nesporno dio Evrope, ali da se tim podatkom često manipuliše.

„Srbi su stari evropski narod, a Srbija je priznata evropska država sa istorijom, kulturom i tradicijom koje su dio evropske civilizacije. To što nismo članica organizacije koja se zove EU nema nikakve veze sa našom pripadnošću Evropi“, naglašava Vukosavljević.

On zaključuje da je krajnje vrijeme da se u Srbiji organizuje referendum o pitanju pristupanja Evropskoj uniji.

„To je strateški važno pitanje i više ne možemo da se krećemo na talasu fabrikovanog evroentuzijazma koji je u proteklih četvrt vijeka doživio potpuni fijasko“, kaže Vukosavljević i dodaje da bi referendum omogućio jasno i direktno demokratsko izjašnjavanje građana.

„Ja mislim da Srbija apsolutnom voljom svog naroda nije na tom putu“, zaključuje on.

(RT Balkan)