Izjava koju je Željko Obradović dao 2. oktobra 2025. godine, nakon pobjede Partizana nad Armanijem, danas zvuči gotovo kao dokument iz neke druge sezone – ili neke druge stvarnosti.
Tada je poruka bila jasna i nedvosmislena: zahvalnost upravi, puno povjerenje u sastav tima, naglašavanje da „nikakav problem ne postoji“, te čvrst stav da se igrači neće dovoditi reda radi, niti po tuđem diktatu. Obradović je tada poručio da mu „niko ne sastavlja tim“, da su „igrači super“ i da će eventualna pojačanja doći samo ako realno pomognu ekipi.
Danas, svega nekoliko sedmica kasnije, narativ je drastično drugačiji.
Umjesto poruka stabilnosti i kontrole, javni prostor je preplavljen pričom o pritiscima, pogrešno sklopljenom timu, odgovornosti drugih i potrebi za rezovima. Od jasne linije da „niko neće odlučivati ko igra u Partizanu“, stiglo se do situacije u kojoj se utisak odgovornosti rasipa na sve strane – od uprave, preko igrača, do okolnosti.
Postavlja se logično pitanje:
šta se zaista promijenilo u tako kratkom vremenskom periodu?
Jer ako su 2. oktobra igrači bili „super“, ako je uprava zaslužila zahvalnost, ako je tim bio rezultat isključivo stručnih odluka – onda današnje priče ne mogu biti objašnjene zaboravom, već isključivo promjenom stava.
Problem nije u tome da trener promijeni mišljenje. To je legitimno. Problem nastaje kada se pokušava promijeniti i kolektivno pamćenje. A tu dolazimo do ključne stvari: ljudi možda brzo zaboravljaju, ali internet ne zaboravlja ništa. Svaka izjava ostaje zapisana, svaka rečenica ima datum i kontekst.
Upravo zato je važno podsjećati. Ne da bi se presuđivalo, već da bi se spriječila zamjena teza. Ako je tim bio dobar – bio je dobar. Ako nije – onda to nije postalo očigledno preko noći.
Borba za istinu u sportu počinje od elementarne dosljednosti. A dosljednost se ne mjeri rezultatom jedne utakmice, već onim što se javno govori kad ide dobro – i kad krene loše.
Partizan je preživio mnogo trenera, mnogo uprava i mnogo sezona. Preživjeće i ovu. Ali ono što ne bi smjelo da se izgubi jeste elementarno poštovanje činjenica. A činjenice su jasne: prije samo nekoliko sedmica, poruka je bila jedna. Danas je potpuno drugačija.
I to nije stvar emocija. To je stvar zapisa.
Прва. ти је јутрос вијест неки тренер који ни војску није служио.Кога он занима?
Стави то на дно у спорт па ко оће нек бистри.Опада ти читатељство.Обрадовић?
Вучић је рекао не дам Газиводе.
Је ли дао Газиводе?
Вучић рекао да црногорски посланици не смију да изгласају Резолуцију о Јасеновцу.
Посланици снс четврти пут не смију ко задње пич…да изгласају резолуцију.
Хоћемо ли даље?
У петак ће остоја бити напушен. А и други ће добити што заслужују. Неко аплаузе. А неко видјећемо
A sto ne pisete kako je bolesnik odbranio Gazivode i Kosovo ??
Sto ne pisete malo sta je bolesnik potpisao u Ohridski sporazum ??
Pustite se vi Zeljka Obradovica,niste mu ni do koljena.
Ко изда КиМ боље му је да се није рађо. Ни он ни нико његов. Не бих волио да ме прокуне сеоска баба, а не св.Кнез Лазар.