Čini se da je tim Partizan Mozzart Beta nepovratno izgubio kompas, i to samo tri meseca od starta sezone.
Bruka i sramota. Nema šta dalje da se kaže. Bruka je prikladna reč koja opisuje izdanje košarkaša Partizan Mozzart Beta protiv Žalgirisa i poraz od 41 poena razlike (109:68), a sramotno je sve ono što se u prethodnim nedeljama izdešavalo klubu iz Humske, koji nastavlja da tone sve dublje – u očima navijača, na tabeli Evrolige, ali i u svom renomeu.
Četiri pobede u nizu pod vođstvom privremenog trenera Mirka Ocokoljića bile su samo trenutni inat igrača, međutim poslednja dva poraza jasno pokazuju da problem ima ekstremno veće proporcije i da se nije nalazio isključivo u Željku Obradoviću, već da stanuje u individuama koje trenutno nose grb i dres tima iz Humske.
Nešto je opasno trulo u crno-belom timu. I to nešto ne traje od starta ove takmičarske godine, već je tinjalo dosta ranije i nije rešavano kada je bilo vreme. Sada se može jedino obaviti kontrola štete, jer čini se da je sve otišlo predaleko i da nijedno trenersko ime, koliko god kvalitetno i autoritativno bilo, neće moći da spasi situaciju.
Sve ovo dovodi do toga da Partizan, posle samo tri meseca od starta sezone, može da se oprosti od Evrolige – bar kada je reč o nastupu na ovom takmičenju.
To je poražavajuća slika, ali potpuno realistična. Bolno realistična. Igrači ne reaguju ni jedni na druge, ni na navijače, a kamoli na onog na koga bi morali najpre – njihovog šefa. Obradović je digao ruke od njih, a ni Ocokoljiću nije trebalo mnogo da se oseti potpuno nemoćnim.
„Bio sam optimista, mislio da će igrači pokazati reakciju… Što se to nije desilo najbolje da pitate igrače. Pojedinačno ili zajedno, kako god. Ovo je jasan pokazatelj da imamo veliki problem sa timom. Svako može da sudi o treneru, kako smo vodili ekipu ranije – Željko Obradović – ili sad ja… Ekipa je pokazala određenu reakciju u nekoliko utakmica, ali smo se nekako vratili na staro. Moramo da sednemo svi zajedno i da vidimo šta da preduzmemo. Ovako više ne može da se radi“, rekao je Ocokoljić posle blamaže u Kaunasu.
Sličnu poruku imao je i Obradović posle poraza od Panatinaikosa, u svojoj poslednjoj utakmici kao strateg kluba. Još nije jasno da li će Ocokoljiću u Kaunasu ovo biti poslednja utakmica, ali je evidentno da ni on ne vidi izlaz iz trenutne situacije. A to je posebno zabrinjavajuće.
Svojim stavom i ponašanjem, pa čak i više nego igrom, igrači su dozvolili da im oni koji ih bespogovorno bodre okrenu leđa. Neki su, čak, učinili sve da dodatno pogoršaju situaciju – gestikulacijama, izjavama, nepožrtvovanjem i odsustvom odgovornosti.
Hemija u timu je potpuno narušena, gotovo nepostojeća. Većina deluje kao da radi za sebe, a ne za tim, i nije spremna da se menja zarad boljitka. To svakog novog trenera stavlja pred Tantalove muke.
Da je problem bio samo u treneru, ovakvo izdanje ne bi moglo da se desi. Ovde se ne radi o lošem skautingu ili pripremi meča, već o apsolutnom nemaru i nezainteresovanosti igrača, koja se javlja tek povremeno, kada im je ćef. Tako se ne može uspevati, niti promeniti stanje.
Sve ovo potvrđuje da je tim Partizan Mozzart Beta nepovratno izgubio kompas.
(MOZZART.BET)
