Opereta „Slepi miš“, kojom Srpsko narodno pozorište obilježava 200 godina od rođenja Johana Štrausa Mlađeg, oduševila je Novosađane.
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu više nema mahanja krvavim šakama, niti indeksa. Nema više politike — već samo onoga čemu pozorište i služi: kulture.
Blokaderi su uništili sportske priredbe, kulturna dešavanja, obrazovni sistem, zbog svojih političkih apetita, radeći za račun nalogodavaca spolja, a protiv interesa sopstvene zemlje. Srećom, polako se gasi i posljednja blokaderska nada za rušenje Srbije, pa se „mjaftara” može vidjeti tek ponegdje, kod onih najokorjelijih autošovinista.
Opereta „Slepi miš“, kojom Srpsko narodno pozorište obilježava 200 godina od rođenja Johana Štrausa Mlađeg, oduševila je Novosađane. Velika scena „Jovan Đorđević“ bila je ispunjena do posljednjeg mjesta i na premijeri 20. novembra, i na reprizi.
„Slepog miša“ režirao je Aleksandar Nikolić, koji radnju smješta u 1914. godinu, osam mjeseci pred Prvi svjetski rat. Nikolić potpisuje i dramaturgiju teksta.
Iako je sačuvao originalne dijaloge, Nikolić djelu daje savremeno čitanje. Njegov fon Ajzenštajn je investitor bez škole, a ne rentijer i ugledni građanin, kako ga je Štraus zamislio u izvornom tekstu iz 1874. godine.
U tri čina, radnja „Slepog miša“ prati porodičnu farsu o bogatom bračnom paru koji pokušava da nadmudri jedno drugo, ali na kraju bivaju razotkriveni. U središtu je investitor Gabrijel fon Ajzenštajn, koji pred odlazak u zatvor želi još jedan trenutak neobavezne strasti.
Pored Nikolića, autorski tim čine dirigentkinja Željka Milanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Magdalena Klašnja, koreografkinja Andreja Kulešević, a Hor SNP-a pripremila je Vesna Kesić Krsmanović.
Opereta „Slepi miš“ ponovo će biti izvedena u subotu, 6. decembra, od 19 časova. Kako smo i naveli na početku — bez politike, samo kultura.
(Politika)
Konačno je pozorište onako kakvo i treba da bude, mesto kulture i razonode.
Plenumi im to neće oprostiti
Konačno su i glomci shvatili da publika dolazi u pozorište da gleda pozorišnu predstavu a ne njihove političke poruke.
Blokaderi na aparatima
Izduvao se balon.
Krvave sake su proslost!
Срећа па се ГАСИ И ПОСЛЕДЊА БЛОКАДЕРСКА НАДА! Народу је доста аутошовиниста и туђих налога! Наш пут је рад, мир и визија Председника Вучића!
Konačno je pozorište onako kakvo i treba da bude.
Velika čestitka glumcima SNP-a što vraćaju pozorištu ono najčistije – kulturu, bez političkih prepucavanja.
Bravo ansamblu i autorskom timu – opereta „Slepi miš“ pokazuje da umetnost može da inspiriše javnost.
Glumci SNP-a pokazuju da pozorište nije mesto za manipulaciju, već prostor za umetnički izraz.
Njihova posvećenost kulturi, a ne političkim igrama, je za svaku pohvalu.
Pozorište je ponovo mesto gde se publika okuplja zbog lepote umetnosti, a ne radi propagande – to je zasluga glumaca.
Glumci SNP-a šalju poruku da kultura nije roba koju koriste političari, već vrednost koju treba čuvati.
Opereta „Slepi miš“ je neverovatno izvedena – glumci su uspeli da prikažu sašivenu farsu, a publika je oduševljena.
Oni vraćaju klasične vrednosti u pozorište, pokazujući da dobra kultura ne mora da bude žrtva politike.
Glumci SNP-a su dokaz da umetnici mogu da održavaju kritički duh, a da ipak ostanu verni pozorištu.
Njihova hrabrost da iznesu predstavu „bez krvavih šaka“ znači da ne prihvataju nasilje ni na sceni, ni van nje.
Zahvaljujući njima, pozorište u Novom Sadu ponovo je prostor za dijalog i estetiku, a ne političke tenzije.
Glumci su uspeli da dovedu publiku na premijeru i reprizu – to znači da rade sjajno i da ih narod ceni.
Njihova saradnja sa rediteljem Aleksandrom Nikolićem je plodna: on donosi moderno čitanje, a oni ga oživljavaju na sceni.
Svaka čast ansamblu što brani scenu od blokaderskog politikanstva i čuva prostor umetnosti čistim i dostojanstvenim.
Njihov stav da pozorište nije blokaderska partijska tribina nego kulturna institucija zaslužuje punu podršku.
SNP je dokaz da publika dolazi zbog predstave, a ne zbog blokaderskih političkih poruka, i to je pravi put.
Bravo za umetnike koji brane pravo da scena pripada kulturi, a ne dnevnoj blokaderskoj propagandi.
Glumci pokazuju da publika želi kvalitet, a ne blokaderski politički cirkus, i da umetnost treba da ostane slobodna.
Zahvaljujući njihovoj doslednosti, pozorište ostaje mesto stvaralaštva, a ne produžena ruka blokaderske politike.
SNP je dokaz da publika dolazi zbog predstave, a ne zbog blokaderskih političkih poruka, i to je pravi put.