Izjava Željka Obradovića, posle evroligaškog duela sa Asvelom, više je prodrmala javnost od načina na koji je Partizan još jednom razočarao srpske košarkaške poklonike, posebno svoje navijače. Najtrofejniji trener Evrope, skoro da nije birao reči („ponašaju se nenormalno, samo gledaju u telefone u svlačionici, sramotno otvaranje meča…“), uz apostrofiranje odsutnosti.
Priznajući da više ne zna kako da reaguje, onaj čiji je povratak u Humsku 1 i srpsku košarku 2021, iskreno dočekan kao nešto izuzetno, u deliću sekunde je isprovocirao fleš bek na 2005. Tada je kao selektor SCG, posle sloma na EP, otvorio dušu i zauvek zalupio reprezentativna vrata. Posle 11. kola, nije bilo toliko jako, ali dovoljno za veliku brigu.
„Trener je isključivo odgovoran za ono na terenu. To je sve, to je njegov posao. Za sve ostalo, pa to mora da se deli. Ima tu još ko je odgovaran. Sportski direktor, direktor kluba, svi koji su učestvovali u tome. Trenerevo je, ma koliko bio veliki, čak i Željko, da zada svom timu saradnika, koji dovodi igrače, šta mu je potrebno, ne govorim o imenima. Time može da se licitira, pa se kaže, treba mi taj i taj“, slobodan je i slično…. Malo mi to oko telefona nije za neku ozbiljnu diskusiju. Ako je to razlog da onako igraju, onda smo svi negde pogrešili, to je posebna priča,“ prva je reakcija Gorana Grbovića u razgovoru za Sport klub.
Nekadašnji jugolsovenski reprezentativac i sjajni prvotimac crno-belih, vidi veliki balast u nečemu drugom, sa (mogućim) dugoročnijim posledicama od poraza u petak uveče.
„Mislim da je problem u konstalaciji ekipe. Ovaj tim, za ono što on hoće da igra, uopšte nije dobar. Nekako mi se čini da su ovo sve igrači koji su „iznuđeni“ da se kupe. Recimo, Dilan Osetkovski je solidan, ali za ovaj nivo igre, to nije to. Željko voli da igra bez centara, sa lažnim peticama. Tajrik Džons za mene nije klasični centar, on se vodi kao broj „pet“, ali on je atleta koji više liči na „tajt enda“ u američkom fudbalu nego što liči na košarkaša. Dobro skače u odbrani i napadu, može da istrči kontru. Međutim, kada leđima primi loptu, to se zna u ovom sportu, moraš da pretiš, skupljaš u odbrani itd, on se saplete, svaka niska lopta mu udara u koleno. On nije onaj koji garantuje čak ni deset poena iz reketa. Ovaj Bruno Fernando, može da odigra.“
Kako i koliko je igrao košarku, Grbi dozvoljava da kaže još koju o (ne)dorečenoj ekipi.
Niko toliko pogubljen
„Kada se priča o povređenima, sve su to isti igrači. Niko tu ne garantuje ni deset poena na utakmici, čak ni Vošington. Šta će mi njegovih 25 poena, kada izgubi pet ključnih lopti. A to je posledica nemanja plejmejkrea. Kuka se zbog povrede Karlika Džonsa, mora sa time da se pomire. Pa ni kod drugih ne igraju neki važni igrači, ali ostali daju maksimum. Da li ste videli ekipu dekoncentrisanu kao crno – beli u Vilerbanu, ili onih četiri, pet minuta protiv Monaka. Ja ne videh, svi daju maksimum, ko god da uđe sa klupe. E, sad, da li igraju dobro ili loše, to je nešto drugo, ali se vidi želja i koncentracija.“
„Nik Kalates je miran igrač, ne gubi lopte, upošljava i „četvorke“ i „petice“, drži utakmicu u drugoj, trećoj brzini. U ovom trenutku, nije toliko opasan po koš, koliko u pik end rolu i pik end popu. To mu je glavno oružje, ali trenutno nema sa kime da igra. Da ne navodim ranije primere Jović – Marjanović… Partizan ima američku ekipu. Pa, Džabari Parker nije navikao da ovako igra. Mnogo se od njega očekivalo, a on nije ni deset odsto onog što je bio. On je in/aut igrač, jako opasan iz vremena u Barseloni. Sada nije ni in, ni aut igrač. Ne pogađa ni sa (polu)distance, ni za tri, potpuno je nezainteresovan. Odatle i ono „oni gledaju telefone“, pa ko im to dozvoljava?!“
Sagovornik Sport kluba se dohvatio i još jednog detalja…
„Svi su kudili Branka Lazića (nekadašnji kapiten Zvezde, prim. aut), zbog ovog, onog, a on 20 godina držao svlačionicu. Ko to radi u Partizanu? Vanja Marinković, pa ne može on to da izvede. Ne može da ih digne, probudi, grdi, da ih motiviše na taj način. Željko viče, te viče, pre i posle. A igrači su postali imuni na to. I to je posledica svega i svačega, pa lošeg izbora (iznuđenih) igrača, onih koje su kupili. Neke u životu ne bih ni pomislio da dovedem u Partizan.“
Popularnom Grbi nije promaklo još nešto, što je, pa košarkaška azbuka, izvođenje auta.
„Na osnovu nekih kretnji bazira se igra. Nisam video ništa osim nekih specijal auta. I opet ista priča, kada izvode aut, zove se tajm aut, da se ne izgubi lopta. Ovo protiv Asvela je sedmi, osmi put, a neke mečeve su gubili zbog toga. Zove se „tajm“, pa se opet izgubi lopta prilikom izvođenja. Koga je već „pogodio“ Dvejn Vošington… Važne lopte, pa i to je stvar dekoncentracije igrača. Pa, Željko uzima tajm da bi ih fokusirao, ali oni definitivno nemaju percepciju svega toga. Igraju kako igraju i, normalno da nema rezultata.“
Dolazimo i do „grobara“, koji nikako da dočekaju da ljubimci liče (u kontinuitetu) na nešto na parketu.
Loženje još od Reala
„Na krilima onih utakmica sa Real Madridom, u četvrtfinalu Evrolige (sezona 2022/23), ložimo već četiri godine navijače. E, sad se oni bune jer nema rezultata. Nikakvih. Ne u smislu da Partizan sad eksplodira kao Crvena zvezda ili Hapoel, Žalgiris…Nego nemaju ni igru, nešto po čemu je klub bio prepoznantljiv. Ne borbenost, nego način kako igraju. E, to se izgubilo. Igramo sa Amerikancima, nemamo pomoć sa strane. A zašto crveno – beli imaju ovakav prodor, nalet… Imaju tri klase igrača – domaće, Nigerijce i Amerikance, koji su se probudili i snašli u svemu tome. Imaju i trenera (Saša Obradović), koji sve to može da hendluje.“
„E, sad to se odražava i na bes navijača. Ne razumem kako mogu da izgube pred 20.000 ljudi u Areni. Možeš da izgubiš, ali daš 200 odsto, a taj koji te pobeđuje, mora onda da pruži 201 %. A to je jako teško pred tom publikom. Meč sa Asvelom, kulminacija je svega lošeg što se dogodilo u predsezoni, pa početkom i sada.“
Govoreći šta je već propušteno, Grbović je nastavio:
„Imali su šansu da krenu seriju „tri-tri“. Dobili su kako su već dobili Monako, a i tu se videla totalna dekoncentracija od 33. minuta i serije gostiju od 22:0, pa dobiješ Asvel i probaš kod kuće da srušiš Fener. To bi onda bilo 6-6, onda si poskočio gore, malo ispod sredine, ali si tu unutra, računa se na tebe. A ovako…“
Nekadašnji direktor Arene, nije uopšte optimista.
„Ne znam, kako će posle ovoga što je rečeno, a to je znak da nisu koncentrisani, nisu prisutni u meču, nemaju fokus… Ne znam kako misle da ih vrate. Kritikom? Pa, ne vredi, kasno je za to. To je trebalo u startu.“
Na direktno pitanje da li ima Obradovićeve odgovornosti i da li legendarni trener može nekako da fokusira izabranike, Grbović je kategoričan:
„Trener je isključivo odgovoran za ono na terenu kao što sam rekao. Kako će da utiče na odrasle ljude, da li će da ga slušaju ili ne, na to ne može da utiče. Obradović je samo naveo o čemu se radi u toj izjavi. Da slobodnije prevedem: ‘Ne mogu da radim sa igračima koji nisu fokusirani.’ To je već posledica nečega, ne znam čega, iskren da budem.“
(N1)
