Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić izjavio je danas da Dijana Hrka, majka nastradalog Stefana Hrke u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, štrajkom glađu traži nešto što je protivustavno i protivzakonito – da neki ljudi budu uhapšeni, a neki oslobođeni, što je nadležnost suda koji ne bi smio da radi pod pritiskom.
Antić je naglasio da iako Dijana Hrka ima pravo da štrajkuje glađu, to je prilično ekstreman korak koji se može uporediti sa blokadama. Dodao je da kada se neko odluči na tako ekstreman potez, mora imati jasan, lako ispunjiv, ustavan i zakonit cilj, a ne tražiti nešto što je protuzakonito.
„Ako političke vlasti oko pitanja da li izgraditi neki most, posjeći neku šumu, da popuste pred nekom ucjenom, bilo da je riječ o štrajku glađu ili peticijama, sud ne bi trebalo da se osvrće na to. Ovde neko traži protivustavnu i protivzakonitu stvar, sada više ne krši ustav već traži na zakonit način tako što preti da će umrijeti zato što ne uzima hranu“, naveo je Antić za Tanjug, prenosi Telegraf.
Prema njegovoj ocjeni, ne radi se samo o sukobu dve politike i dva zahtjeva, već o sukobu dva postmoderna politička pokreta – s jedne strane Dijana Hrka i oni koji stoje iza nje, a s druge strane „mali grad šatora“ studenata koji su se protivili blokadama i sprječavaju veće demonstracije pred ključnim državnim zgradama.
„Šatori ispred Predsjedništva i Skupštine nisu ništa drugačiji od zauzimanja raskrsnica Vlade Srbije ili Ministarstva spoljnih poslova, što su tada navodno radili predstavnici Univerziteta, a koje niko nije tužio ni gonio, tako da i vlast ima pravo da reaguje. To ima pravo i gospođa Hrka, ali je malo tužno da iza nje stoji određena politika za koju nisam siguran da je ona podržava. Nije rekla da je podržava, ona je u sve ušla kao majka poginulog, kao osoba koja je pretrpjela veliku nesreću. Ona može imati kakvo god hoće političko mišljenje, ali ljudi koji stoje iza toga su, po meni, krajnje upitni, posebno javne ličnosti“, izjavio je profesor.
Antić je dodao da oni koji stoje iza svega žele nešto što nije ustavno i zakonito – da u uslovima sukoba i kršenja Ustava preuzmu vlast i tako uspostave princip po kojem bi izbori postali formalnost.
Na pitanje kome bi politički, medijski ili simbolički koristila nova „žrtva“, Antić je rekao da je to postalo očigledno još od napada na Borka Stefanovića 2019. godine i parola „krvavih košulja“.
Profesor je istakao da opozicija nije sposobna da proizvede program i stane iza njega, iako više od trećine parlamenta čine opozicionari sličnih uvjerenja. „Ta tzv. lijeva opozicija, pro-NATO opozicija, očigledno nije sposobna da ide na izbore, mogu dobiti nekoliko stotina hiljada ostrašćenih ljudi. Njihova prednost je što su ti ljudi obrazovaniji od ostatka stanovništva, ali ni to ne znači ništa“, rekao je Antić.
On je postavio i pitanje zašto Dijana Hrka protestuje ispred Skupštine Srbije, a ne ispred zgrade suda, ako tvrdi da predsjednik Vučić nije nadležan. „Da li to znači da svako ko osjeti da je oštećen treba da traži od suda da presudi kako on želi? Mislim da njen zahtjev nije dobro formulisan, da se uhapse svi koji su odgovorni. Znamo kako se sprovodi suđenje u moderno vrijeme – ljude ne privode kao kaznu, hapšenje podrazumijeva nešto drugo. Dok neko nije osuđen, ne može biti zatvoren, pritvoren je da ne bi uticao na svjedoke, pobjegao ili sablažnjavao javnost“, naveo je Antić.
Profesor je dodao da bi u ovom slučaju Dijana Hrka željela da se pohapsi pola Vlade Srbije, što, kako ističe, nema nigde u svijetu.
(Telegraf.rs)
Moj profesore tebi je cacilend mali grad satora gdje zive studenti koji uce
Slažem se — zahtevi koji direktno zadiru u rad suda ne mogu biti predmet političkog pritiska.
Tačno, sud mora ostati nezavisan i ne sme reagovati na ucene ili proteste, ma koliko tragičan slučaj bio.
Antić je potpuno u pravu: cilj protesta mora biti zakonit, inače se gubi smisao čitave borbe.
Podržavam stav da štrajk glađu ne sme biti sredstvo za traženje protivustavnih odluka.
Pravo na protest postoji, ali zahtevi moraju biti u okvirima pravnog sistema, tu nema kompromisa.
Slažem se da sud ne sme popuštati pod pritiskom, jer bi to urušilo pravnu državu.
Antić je jasno rekao — emocije su razumljive, ali zakon mora biti iznad svega.
Nije rešenje tražiti hapšenja ili oslobađanja „po želji“, to moraju da rade institucije.
Ekstreman vid protesta ne daje za pravo da se traže protivzakonite stvari.
Podržavam stav da se ovde prešla granica između legitimnog protesta i pokušaja uticaja na pravosuđe
Slažem se, pravo na štrajk glađu je lično, ali ako je zahtev protivustavan, pitanje je smisla protesta.
Zašto baš ispred Skupštine? Da li želi da pošalje poruku političarima ili medijskoj pažnji
Pravo na protest postoji, ali zahtevi moraju biti u okvirima pravnog sistema, tu nema kompromisa.
Poštujem njenu hrabrost, ali zakoni postoje da bi se poštovali. Protivustavne stvari se ne mogu tražiti.
Antićeva analiza precizna i tačna, zakonski.
Ovo je tipičan primer sukoba lične akcije i pravnog sistema. Složi se ili ne, ali pitanje je legitimno
Antić, i ako nmonarhista, odgovorno čuva pravni sistem države.
Antić je potpuno u pravu
Hrkin cilj protesta mora biti zakonit, inače gubi smisao čitave borbe.
Pravo na protest mogu da razumem, ali manipulacije njom ne.
Razložno, a pre svega pravno potkovano.
Čedomir Antić je u pravu — pravo na protest ne znači da svaka strategija ima ustavno uporište.
Antiću, svaka pohvala za čuvanje Srbije i poštovanje zakona i Ustava.
Dijana Hrka mora da zna šta hoće uopšte od države,i ne može da traži nešto što je u njenoj glavi zacrtano. Zakon postoji i sve se rešava regularnim putem.
Važna je njegova analitička distanca — poštuje strejt protest, ali propituje zakonsku osnovu.