Nova akademska godina zvanično počinje danas na fakultetima u Srbiji. Mnoge visokoškolske ustanove počele su ranije sa predavanjima, čim su završeni ispitni rokovi. Pet od 12 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu počelo je sa nastavom 20. oktobra, dok je na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici nastava počela 1. oktobra.
Početak akademske godine na fakultetima pomjeren je za mjesec dana i umjesto 1. oktobra studenti su u amfiteatre sjeli 3. novembra. Razlog je bila višemjesečna obustava nastave na skoro svim fakultetima.
Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović kaže da svi fakulteti u sastavu Univerziteta u Beogradu počinju danas sa nastavom.
„Nekoliko fakulteta je počelo sa nastavom prošlog ponedjeljka, znači nedjelju dana ranije. Akademska godina počinje uobičajeno, neki su imali svečani prijem brucoša u petak, neki će imati danas. Nisu najavljene nikakve blokade. Profesori i asistenti su spremni, studenti su spremni. Počinjemo novu školsku godinu“, rekao je Filipović za RT Balkan.
Dodaje da možda na nekim fakultetima još uvijek ima studenata koji su tu dan-noć, ali to nije predstavljalo problem i prepreku za organizovanje ispita, tako da neće ni za nastavu.
„Ispitni rokovi su završeni na svim fakultetima, počinje upis studenata starijih generacija. Na dva, tri fakulteta su već počela predavanja. Ne dešava se nešto nepredviđeno, situacija je redovna“, precizirao je on.
Ministar prosvjete Dejan Vuk Stanković rekao je nedavno da očekuje da će u novoj akademskoj godini obrazovni proces biti odvojen od politike.
„Naravno, svi zaposleni na univerzitetu i svi studenti imaju svoje ustavno pravo na politički stav, oni taj stav mogu da iskažu, ali u skladu sa zakonom – što znači van prostorija visokoškolskih ustanova, na trgovima, na tribinama, u medijima, kako god hoće, niko im ne brani da se kao građani izjašnjavaju. Ali ono što je nezakonito, na to će država reagovati i neće reagovati represivno, ali će reagovati administrativno, racionalno i strpljivo“, naveo je Stanković za Tanjug.
On je istakao da je protekla godina bila teška i iscrpljujuća, kada je došlo do „politizacije akademskog života“.
Poslije pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine, počele su blokade fakulteta, ali i protesti širom Srbije. Studenti su inicijalno izašli sa četiri zahtjeva – objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Željezničke stanice, procesuiranje napadača na studente i profesore tokom protesta, odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata tokom protesta, te da se izdvajanje za visoko obrazovanje poveća za 20 odsto.
Vlast je studente pozivala na dijalog, tvrdeći da su njihovi zahtjevi ispunjeni, dok su oni to negirali i 5. maja zatražili vanredne parlamentarne izbore. Zbog blokade je postojala opasnost da svi studenti izgube godinu. Krajem maja, polako je, jedan po jedan fakultet, počeo sa nadoknadom nastave. Radilo se tokom cijelog ljeta, da bi u septembru i oktobru bilo organizovano šest ispitnih rokova.
Zbog zgusnutog rasporeda ispita Vlada Srbije donijela je odluku da upis u narednu godinu studija na budžetu ne bude uslovljen sa 48 ESPB bodova, već da se studenti upisuju do popune budžetskih mjesta. Tako je bilo i za vrijeme korone.
Država je kroz izmjene Zakona o visokom obrazovanju smanjila školarine samofinansirajućim studentima za 50 odsto. Zapravo, studenti uplaćuju cio iznos školarine koji odrede fakulteti, a država akademcima naknadno refundira 50 odsto.
Ministarstvo finansija najavilo je u petak, 31. oktobra, da počinje isplata polovine školarina, te da su od fakulteta dobili podatke o uplaćenim školarinama. Kako su rekli, studentima će taj iznos biti isplaćen tokom novembra.
