DPS nije partija nego tumor

Dakle, manje ekstremne grupe nisu radikalizovale DPS, obrnuto je. Vidi se to iz svih do sada objavljenih prepiski. Svaki antimuslimanski grafit napisala je ruka UDBE, svaku hajku je diktirao neki polupismeni biznismen umišljen da je Crna Gora njegova ili njegovog kuma i pobratima, piše Goran Danilović lider Ujedinjene Crne Gore.

Svaka pozicija koju je u državnoj vlasti pokrivala Đukanovićeva stranka bila je punkt iz kojega se na nekoga ciljalo, nekome radilo o glavi ili se vodila ona primitivna kampanja diskreditacije sa psima i džukcima.

Zapravo, takve kampanje su mogli da vode, a vode ih i danas, samo poslednji govnari i nikad najedeni talog koji se upucavao u prezauzeto dupe gospodara.

A najgori od svih je, ipak, onaj što je ćutao i ćuti, glumi državnika, laprda o časti, integritetu, o državotvornosti, pravu Crne Gore i svojim zaslugama za nju.
Đukanovićev je naredbodavac onoga i ovoga zla u poslednih par decenija. Njegov DPS se nikada nije borio protiv kriminala, naprotiv, zasijavao ga je – to nije bila partija nego tumor, sušto zlo i glib.

Zamislite velike biznismene kako napujdavaju pojedince da ucjenjuju nesrećne ljude, istražuju šofere i majstore koji rade u njihovim firmama, pritiskaju sirotinju, žvalave od sreće što se jednom monahu, episkopu, mitropolitu, približava ovozemaljska končina?

To su najobičnije jajare, a ne neka opasna ekipa.

Spičanović bi osuo „rafal“ po litijašima, a radi se o najobičnijoj kukavici. Bošković bi častio za glas i platio za muštuluk samo da umre „Amfi“? Izvještaje podnosi doktor, ljekar, vjerujući da će taj muštuluk biti njegov! Gradonačelnik bi nekoga da „odere“!

I zamislite sad, kada podmladak DPS-a, koji je suštinski zaststarak najgore kominternovačke politike bratoodricanja, bratoćeranja i krvničenja, kaže: „bez nas se ne može ući u Evropu.“ Zamislite! Bez njih?

I onda se neko čudi kako su stotine hiljada ljudi prestajale da se poistovjećuju sa državam u kojoj su rođeni i umrli svi njihovi, naši preci?
Taj narod je bolje od bilo koje istrage znao ko mu radi o glavi i ko predstavlja državu – po čijem repu je država skrojena i koliko je sramote uzidano u temelje onoga zbog čega se nekad patilo, umiralo i vaskrsavalo.

Možda se bez njih ne može u Evropu jer i tamo su sve više bezimeni ljudi na cijeni – stokupljevina političarčića i nabrijanih osrednjaka. Možda? Ali je sigurno da se sa „Dragom“ i njegovim rafalima, sa muštulucima i inteluktualnim prirastima, ne može ni bliže ni dalje nego u brlog lažavog patriotizma, ptimizivizma i prostakluka.

„Amfi je loše“?

Amfi?

Ali, Amfi je svet, uprkos spičanoviću, uprkos rafalima i grafitima, uprkos Pavićeviću i njegovim istragama. Samo ste mu dodali po biljeg i pjegu na besmrtnom putu.