Petrov: Studentska lista nije studentska, ne zna se čija je tačno i ko stoji iza nje

Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov izjavio je danas da tzv. studentska lista nije studentska jer se ne zna tačno čija je to lista i ko stoji iza nje i naveo da, kada je riječ o protestima, studenti u blokadi trenutno djeluju prije svega u virtuelnom i dijelom u realnom svijetu, što se u posljednje vrijeme smanjilo.

Petrov je za TV K1 rekao da je dobro što se djelovanje studenata u blokadi u realnom svijetu smanjilo jer su njihova organizovana okupljanja u posljednje vrijeme bila nasilna.

Ocijenio je da su vjerovatno sada faktori koji stoje iza studenata u blokadi počeli da razmišljaju u pravcu da ukoliko žele da se uključe u političku utakmicu, onda moraju da se pojave imenom i prezimenom i izlože makar konture svog budućeg programa.

„Mesecima se govori o nekim imenima. Ja ne vidim neku političku, programsku ili ideološku vezu između tih ljudi koji se pominju da bih mogao tu listu da komentarišem kroz nekoliko imena koja gravitiraju već nekoliko meseci. Studentski pokret ne postoji, on je mogao da nastane ali nije“, smatra Petrov.

Dodao je da ljudi koji su na studentskoj listi treba da izađu u javnost imenom i prezimenom kako bi građani čuli šta oni misle o unutrašnjim i spoljno-političkim temama.

Petrov je rekao da je vrlo skeptičan po pitanju toga da neko ko se nikada nije bavio politikom u smislu djelatnosti ili bio na bilo kakvim funkcijama može odjednom da pronađe „čarobni štapić“ za rješenje trenutnog problema.

Ukazao je da Srbija ima vrlo definisan spoljno-politički kurs i važne aspekte dugogodišnje unutrašnje politike i ukazao da bi onaj ko bi trebalo da uđe u predizborni dijalog prije raspisivanja izbora morao na stolu da ima segmente svoje politike.

Prema ocjeni Petrova, nije vrijeme da se raspišu vanredni parlamentarni izbori jer se ne zna ko to traži i zašto se to traži, a nezadovoljstvo dijela građana trenutnom vlašću je banalan razlog za traženje vanrednih izbora.

Petrov je naveo da je od početka bio protiv blokada ne zato što je branio vlast, već zato što su one, kako je istakao, neustavne i nelegitimne i zato što će štetiti samim studentima.

Dodao je da su za to akademski i pravno najodgovorniji rektor Beogradskog univerziteta i oni dekani koji su bili najspremniji da se u svojim zgradama i u Rektoratu bave politikom.

“Kod mnogih univerzitetskih profesora ta potreba da budu javno priznati, a čini se da u našem društvu to javno priznanje najbolje dolazi kroz nekakvu ministarsku funkciju, je očigledno toliko jaka da oni zanemaruju ono što je njihovo majstorsko pismo. Univerzitetski profesor ima zadatak da se prevashodno bavi studentima, a ostalo vrijeme neka posveti bilo kojim aktivnostima“, rekao je Petrov.

Govoreći o trenutnoj situaciji na Pravnom fakultetu u Beogradu, naveo je da je, iako se stanje na fakultetu normalizovalo i iako su okončana tri ispitna roka, situacija prilično haotična jer su pauze između ispitnih rokova mnogo kratke i pojedini studenti se jako teško snalaze.

Petrov je rekao da građani ne treba da se pribojavaju 1. novembra jer sve ukazuje da akademski i društveni život ide u pozitivnijem pravcu i istakao da je samo potrebno biti oprezan, upozoravati javnost, nadležne državne organe, profesore da rade svoj posao i zamoliti studente da nastave ovako kako čine u posljednjih nekoliko nedjelja.

Osvrćući se na izjavu dekanke Fakulteta političkih nauka Maje Kovačević da EU mora da reaguje na, kako je navela, „eskalaciju nasilja prema studentima“ i da ona „non-stop ide po stranim ambasadama“, Petrov je rekao da ona vjerovatno smatra da je posao dekana da ide po ambasadama, iako to nije posao dekana.

Ukazao je da nije praksa da dekani idu u strane ambasade kako bi iznijeli svoje mišljenje o političkoj situaciji.

”Da dekan ili univerzitetski profesor odlazi u strane ambasade da bi agitovao, ubrzavao ili šta god radio demokratske političke procese nije poznato. Demokratija se ne stvara u ambasadama, već kroz dijalošku formu”, rekao je Petrov.

(Politika)