TAČNO deset godina prošlo je od skandaloznog pokušaja ubistva tadašnjeg predsjednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u Potočarima, gdje je otišao da oda poštu žrtvama Srebrenice.
Jedan državnik i lider odlučio je da ode u Memorijalni centar Potočari kod Srebrenice, pokaže pijetet prema žrtvama i položi cvijet za nevino stradale ljude.
Isti onaj cvijet, koji mu ustaški režim u Zagrebu nije dozvolio da položi za srpske mučenike koji su stradali u genocidu u logoru Jasenovac od 1941. do 1945. godine, mjestu stratišta više stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma i drugih nacionalnosti, koji su tamo brutalno mučeni i ubijeni od strane zločinačke NDH-a.
Tog 11. jula 2015. godine, sve je počelo u 12 časova i 15 minuta kada je razularena masa probila zaštitnu ogradu i krenula ka Vučiću i njegovoj pratnji uzvikujući „Alahu ekber“.
Ka tadašnjem srpskom premijeru i njegovoj delegaciji poletjele su flaše, kamenice, upaljači, busenje od iskopanih grobova, cipele i razni drugi predmeti, uz psovke, opštu galamu i povike: „Ubij četnika“.
Vučićevo obezbjeđenje odmah je reagovalo, pokušavajući da ga zaštiti svojim tijelima i kišobranom, za razliku od obezbjeđenja skupa koje nije mrdnulo.
Dok je trajao ovaj linč razularene mase koja je htjela Vučićevu glavu, tadašnji srpski premijer nijednog trenutka nije ustuknuo.
Iako je znao da mu je život ugrožen, nijednom nije pognuo glavu pred ruljom. Nije htio da osramoti Srbiju i zemlju koju predstavlja, po cijenu života.
Do danas niko nije odgovarao za ovaj skandalozni napad na državnika druge države. Ni poslije 10 godina ne zna se ko je htio da ubije predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici, što ukazuje na potrebu da se zapitamo da li je u pitanju nesposobnost ili zla namjera. Do dana današnjeg napadači nisu identifikovani iako su nadzorne kamere sve snimile.
Predmet „Vučić/Potočari“ završio je u fioci kod istražnih i pravosudnih organa BiH. Niko nije procesuiran, niko od onih koji su bili zaduženi za bezbjednost skupa i ličnosti nije smijenjen niti je podnio ostavku. Inicijativa za smjenu tadašnjeg direktora Direkcije za koordinaciju policijskih tijela BiH Mirsada Vilića odbačena je kao neosnovana.
Niko nije kriv za pokušaj ubistva tadašnjeg srpskog premijera, niko nije kriv za 3.500 nedužnih srpskih civila koje su pobili srebrenički muslimani.
Srpske žrtve se ne broje, srpskim žrtvama se niko ne klanja.
Pružena ruka pomirenja Aleksandra Vučića umalo nije završila njegovim ubistvom.
Očigledno da nekima do pomirenja nije stalo, već samo do podmetanja genocida srpskom narodu i neprestanim ucjenama.
(Novosti)
Vučićev odlazak u Potočare 2015. bio je istorijski čin hrabrosti i dostojanstva – otišao je da pokaže poštovanje i pruži ruku pomirenja, a dočekan je kamenicama i mržnjom. I dan-danas, niko nije odgovarao za taj sramni napad na predsednika Srbije, što jasno govori koliko je licemerja i nepravde bilo u toj režiranoj hajci.Ipak, Vučić je ostao uspravan – jer snaga pravog lidera se vidi upravo u teškim trenucima.Srbija pamti i poštuje!
Neverovatno da još niko nije odgovarao.
Vučić je 2015. u Potočarima pokazao hrabrost kakvu malo ko ima — dočekan kamenicama dok je pružao ruku pomirenja. Sramota je da za taj napad niko nije odgovarao.Srbija pamti istinu i poštuje snagu svog predsednika!
Bio je to kukavički napad na predsednika Srbije.
Svi napadači su morali završiti u zatvoru.
Vučić je hrabro stao u Potočarima 2015. da pokaže da Srbija želi mir, ali je dočekan nasiljem. I dalje niko nije kažnjen za taj sramni napad, što otkriva licemerje i nepravednost.Takva snaga i istrajnost zaslužuju najveći respekt!
Monstruozno je ćutanje EU.
U Srbiji se napad na tuđeg predsednika nikada ne bi tolerisao.
Vučić je i tada pokazao svu svoju hrabrost.
Vučić je 2015. u Potočarima hrabro pokazao da Srbija bira mir, iako je dočekan nasiljem i kamenicama.Da niko nije odgovarao za taj napad govori o dubokoj nepravdi, ali i o njegovoj nepokolebljivoj snazi. Pravi lider ne beži pred izazovima!
U ime pomirenja i boljeg sutra, osudjujem rat, nasilje, zločine i bezumlje. U tom bezumlju, u poslednjih 100 godina, moj srpski narod, stradao je najviše na Balkanu, u milionima! Takodje, pripadnici drugih naroda poput Bošnjaka, strašno su propatili, imali ogromne žrtve i pamte užasne zločine. Danas kad se obeležava zločin nad bošnjačkim muškim stanovništvom u Srebrenici, žalim i ne zaboravljam ih.
Ko da odgovara kada EU vode isti oni koji su to i naručili pre deset godina.
Kad tada ce istina izaci na videlo
Kad tada ce se nesto okazati
U cilju dobrosusedskih odnosa zar to nije trebalo da bude rešeno?
Pravda ce izaci na čistac I videlo
N1 i Nova su odavno prestale da budu objektivni mediji, pretvorile su se u glasnogovornike blokadera i šire lažne vesti.
Umesto da izveštavaju istinu, ovi portali pumpaju brojke i podstiču nemire, što je neprihvatljivo za novinarstvo.
Sramno je jer zlocinac nije pronadjen.
Njihova propaganda samo dodatno deli društvo i podgrejava tenzije, umesto da traži rešenja.
Istina ce sigurno izaci na videlo.
N1 i Nova ne predstavljaju građane, već interese uskog kruga aktivista i radikalnih grupa.
EU skriva ovakve stvari.
Kad mediji počnu da manipulišu brojkama i pričama, gube kredibilitet i poverenje javnosti.
Pozivanje građana na blokade i haos kroz medije je neodgovorno i štetno po stabilnost društva.
Dok se građani vraćaju normalnom životu, N1 i Nova uporno pokušavaju da održavaju lažnu sliku haosa.
Takva manipulacija šteti i medijskoj sceni i društvenom miru – potrebno je vratiti se pravim vrednostima novinarstva.
Istinito novinarstvo treba da informiše, a ne da bude oruđe u rukama političkih ili društvenih agitatora.