Kamosjutraši se 22. februara vezali za „Milenijum“ i utihnuli: Da li su odustali od tandaranja za „pravdu“ ili se spremaju za „bojanje“ po Beogradu 15. marta?

Prošlo je 18 dana otkako je neformalna studentska grupa „Kamo sjutra“ organizovala poslednji protest u Podgorici.

Iako su tada tokom akcije vezivanja za most Milenijum otresito poručili da neće odustati od okupljanja, dok se ne utvrde odgovornost u postupanju nadležnih organa tokom zločina na Cetinju 1. januara kada je Aco Martinović ubio 13 sugrađana, sada vidimo da su iz nekog razloga utihnuli.

U međuvremenu, nadležne nisu ni „zasvrbjeli“  njihovi „ultimativni“ zahtjevi, pa se onda sa pravom možemo pitati da li su to kamosjutraši odustali od „borbe za pravdu“ koja je podrazumijevala tandaranje po bubnjevima i bilbordima, zviždanje vuvuzelama i dobacivanja političkim prvacima Demokratske Crne Gore.

Šta je razlog ovako iznenandom utihnuću kamosjutraša uprkos njihovom favorizovanju od strane medijskih ekspozitura Prve i Druge familije? Da li je u njihovim očima Crna Gora preko noći postala država pravde ili su sami postali svjesni da su jedno vrijeme bili korisni idioti, iskorišćeni od strane DPS-a i njegovih satelita u njihovoj borbi za povratak na državnu vlast? Sada kada u ispunjenju tog cilja opozicionari polažu nade u pregovaračke mogućnosti šefa Delegacije EU u Crnoj Gori Johana Satlera, očigledno je da im kamosjutraški pritisak na premijera Milojka Spajića nije potreban.

A možda je pred kamosjujtraške perjanice postavljen novi, daleko izazovniji zadatak koji prelazi lokalne crnogorske granice? Juče se u srpskoj javnosti provukla informacija da će na protestu koji se održava 15. marta a koji je isplaniran kao poslednja šansa za izvođenje obojene revolucije, pojaviti i lica koja ne žive u Srbiji, a koja imaju interes da se u susjednoj državi na nasilan način zbaci legitimna vlast. Ko zna, možda su se neki od imućnijih kamosjutraških blokadera isprsili i platili putne troškove njihovim pionima da daju svoj skromni doprinos subotnjem pokušaju izvođenja obojane revolucije u Beogradu?

Dok kamosjutraši konačno ne pokažu znake živote,preko Šolakove plave propagandne mašinerije ili se pak ne uključe u subotu sa beogradskih ulica, na ogradi Milenijuma i stubu bilborda ispred Vlade će ostati tragovi njihove beskompromisne „borbe za pravdu“ i pijeteta prema tragično stradalim Cetinjanima.