Visoku izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori analitičari su najpre posmatrali kao nešto što ide na ruku opoziciji. I zaista, istraživanja javnog mnjenja jesu predvidela da će Đukanovićeva Demokratska partija socijalista (DPS) možda pasti na 35 odsto. Ali nisu predvidela skoro 33 odsto za koaliciju „Za budućnost Crne Gore“ čija je kičma prosrpski „Demokratski front“.
Visoka izlaznost, veliki ulog
Visoka izlaznost u zemljama poput Crne Gore može imati i neželjene propratne posledice. Treba podsetiti da vladajuća Demokratska partija socijalista preko Ministarstva unutrašnjih poslova ima ekskluzivni pristup centralnom biračkom registru.
U zemlji koja zvanično ima 622.000 stanovnika u biračke spiskove upisano je preko 540.000 birača – dakle, punoletnih osoba. Procenjuje se da je broj maloletnih osoba u Crnoj Gori oko 140.000. Dakle, ili Crnogoraca ima oko 700.000 pa je demografska statistika potpuno omanula, ili na biračkim spiskovima „spava“ višak od najmanje pedeset, možda i šezdeset hiljada fantomskih birača. To je deset odsto biračkog tela. Aktiviranje samo nekoliko procenata fiktivnih birača u kritičnim situacijama može da reši tesne izbore u korist vlasti.
Možda je upravo to imao na umu Miloš Nikolić, Đukanovićev stranački portparol, kada je odmah posle zatvaranja birališta u kamere izjavio da se njegova partija za tu veliku izlaznost spremila i da očekuje pobedu.
