Vladin program „Evropa sad“ pompezno nazvan Maršalovim planom je neozbiljan i populistički predlog kojim se ne smjela hvaliti jedna odgovorna vlast, ocijenio je u intervjuu BORBU ugledni evropski ekonomista Mahmut Bušatlija.
Sam naziv programa kojim rukovode ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, prema mišljenju Bušatlije, je neprimjeren i izaziva sumnju u njegovu realizaciju.
-Program je vrlo neodmjereno nazvan Maršalovim planom, jer trebalo bi najprije znati nešto o Maršalovom planu pa se pozivati na njega. To nije bio plan finansiranja jedne nacionalne ekonomije, SAD ga nisu primijenile na svojoj ekonomiji nego su njime ulagali novac u oporavak evropske ekonomije i to na način da im praktično omogući da se razviju toliko da mogu da vraćati ratne kredite koje su uzimali od SAD-a tokom Drugog svjetskog rata. Krajnje je neprimjereno takvim se bombastičnim nazivima koristiti- započinje Bušatlija razgovor za BORBU.
Crnogorska ekonomija bi morala godišnje dva ili tri puta brže da raste od kineske kako bi ispratila povećanje zarada
Ovaj eminentni ekonomista i konsultant za strana ulaganja upoznao se sa programom „Evropa sad“ i sa stoprocentnom sigurnošću konstatuje da je riječ o populističkom i neostvarivom planu koji nema realna utemeljenja u crnogorskoj ekonomsko-finansijskoj zbilji.
Kako naglašava, taj projekat koji podrazumijeva povećanje minimalne zarade na 450 evra bio bi ostvariv ukoliko bi u dužem vremenskom intervalu crnogorska privreda godišnje rasla dva ili tri puta brže od kineske koja je bila najveća rastuća svjetska ekonomija u prethodnom periodu.
– U svemu ovome nisam vidio ništa što bi se smatralo ozbiljnim predlogom, naročito predlogom jedne operativne Vlade. Radi se planu koji obiluje fantazijama i kao takvog ga jedna ozbiljna Vlada ne smijela predlagati. Nova Vlada je jednom povećala visinu minimalne zarade sa 222 na 250 evra, a ovim planom se predviđa povećanje iste na 450 evra, ali se se ne zna rok u kojem se ono predviđa, vjerovatno su mislili na tih dvije i po godine koliko im je ostalo mandata. To je se rast za 80 odsto koji bi bio izvodljiv ako bi crnogorska privreda godišnje rasla dva ili tri puta brže od privrede Kine. Vi ne možete obećavati svom narodu nešto što ne možete da ostvarite, a svaki iole ozbiljniji ekonomista može da dokuči da je to neizvodljivo-kazao je Bušatlija.
Još neostvarijvije i neutemljenije djeluje najave da će prosječna plata u Crnoj Gori iznositi 700 evra koliko je najavljeno tzv. Maršalovim planom.
-Prije svega treba znati jednu stvar da je u vrijeme prethodne vlasti poslednjih pet godina prosječna plata je bila nešto preko 520 evra, a javni dug je za to vrijeme prešao 100 odsto BDP-a Crne Gore. Jedan dio tog duga je služio za subvencionisanje plata u javnom ektoru koje nisu zarađene. Bez obzira što se radi o prilično niskim zaradama privredi nije mogla da donese dovoljno para, pa se država zaduživala kako bi ih isplaćivala. Dakle, plate su subvencionisane od države. Sada se ovdje predlaže da plata skoči na 700 evra. Za to morate da imate ozbiljnu privredu, osim turizma koji je imao nekih 700 miliona ukupnog prihoda. Od toga država je samo jedan vrlo mali dio dobila kroz fiskus, ostatak je pripao onim ljudima koji su radili u turizmu da mogu da prežive do sledeće sezone- kazao je Bušatlija.
Ne možete istovremeno smanjiti poreze na zarade i povećati plate
Prema njegovom stavu, povećanje prosječne i minimalne zarade je u koliziji sa najavljenim smanjenjem poreskog opterećanja na zarade sa 39 odsto na 21 odsto i ukidanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Bušatlija se pita kako će crnogorska ekonomija koja je uvozno orjentisana i koja nije stvara dodatnu vrijednost pokriti rast minimalne i prosječne zarade u državi.
-Pokušava se narodu sada prodati neka čisto populistička priča, jer se najviše govori kako će se podići plate odnosno razni elementi plate i kako će se smanjiti doprinosi. Ako vi smanjite doprinose u privredi koja nije razvijena i koja je orjentisana na uvoz, a gledao sam završni račun 2019. godine prema kojem jedva 15 odsto uvoza se pokriva izvozom iz Crne Gore. Dakle, vi nemate jednu ekonomiju koja vam može dozvoliti sve ovo što se nudi. Nigdje ja ne vidim nikakav plan i to je najveći problem, jer ako hoćete bilo kakav ozbiljan proboj da napravite u razvoju ekonomije, pogotovo ekonomije jedne nerazvijene zemlje, a sve bivše jugoslovenske zemlje uključujući Sloveniju i Hrvatsku po ranijoj nomenklaturi Svjetske banke pripadaju toj kategoriji, a ne zemljama u razvoju, vi morate da planirate razvoj ekonomije.
Ne možete od danas do sjutra da vodite ekonomiju i obećavate da će te smanjiti poreze na zarade, a povećati plate. To je nemoguće. Takođe, ovim planom se ukida doprinos za zdravstveno osiguranje, a ko će onda i kako uopšte pružiti zdravstvenu zaštitu građanima. U ovom dokumentu se kaže da će biti besplatno za bilo kog građanina Crne Gore i to je u redu to ima jedan elemenat socijalno odgovorne države, ali socijalno odgovorna država mora prvo da zaradi pare, a one se zarađuju, pored ostalog, i doprinosima i porezima koje vi hoćete da izbacite, pričajući da će se plate zbog toga povećati. Nemoguće je očekivati od jedne privrede koja nema veliki profit, a ukupna kumulativna privreda Crne Gore nema profit, a ako nemate profit onda ne plaćate ni državi porez na dobit preduzeća, onda taj državni budžet prosto ne može da subvencioniše zdravstvo, jer neće imati para za to. Sve ovo navedeno „miriše“ na dalje zaduživanje države- konstatuje Bušatlija.
Emitovanje obveznica od 750 miliona dolara je nepovoljno i liči na manipulaciju na finansijskom tržištu
Ministarstvo finansija i socijalnog je nedugo nakon formiranja Vlade prošle godine emitovalo državne obveznice na medjunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona dolara kako bi se vratili stari nepovoljni i skupi krediti i kako bi se ostatak novca iskoristio za rast i oporavak ekonomije.
Bušatlija je stava da je taj finansijski manevar daleko neiplativiji od podizanja komercijalnog kredita i da ga on podsjeća na manupilaciju na finansijskom tržištu.
-Tačno je da je javni dug pao zato što su neki raniji dugovi isplaćeni iz prodaje bondova od 750 miliona dolara koje su krajem prošle godine ušle u budžet. Ali to je isto tako koji će prispjeti za naplatu za sedam godina i to pod vrlo nepovoljnim okolnostima. Bilo je jeftinije uzeti komercijalni kredit nego prodati državne bondove između tri i po i četiri posto prinosa. Na obveznicu svake godine država mora platiti taj prinos, a za komercijalni krediti samo se plaćaju kamate na ostatak duga. Ako imate istu kamatu na komercijalni kredit, platićete skoro polovinu manje nego kada je obveznica u pitanju. Tako da nije tačno da je država spašena sa tih 750 miliona dolara. Meni to više izgleda kao manipulacija na finansijskom tržištu- ukazao je Bušatlija i dodao:
-Tih 750 miliona nije završilo u projektima koji će sjutra zaraditi pare kojima može da se vrati taj uloženi novac. Ako vi isplatite neke dugove, kao što ste i uradili, onda ne možete ništa zaraditi na tim parama, već samo morate da vratite i kredit i kamate. Ako reprogramirate ili otkupite neki dug koji ima visoke kamate, a imate nešto niže kamate na kredit koji ste uzeli, onda ste praktično opet došli u situaciju da pare koje ste posudili nisu u privredi, nego u ranijem povraćaju kredita što vas i malo više košta nego što je koštalo ranije, jer vam niko neće kupovati kredit u pola vremena povraćaja kredita. Oni koji su vam dali kredit zarađuje na tome što će te vi duže vraćati taj kredit i plaćati kamate- izjavio je Bušatlija.
Spajić je radio u investicionom bankarstvu i na berzi, nisu mu se smjele prepustiti javne finansije
Upravljanje javnim i državnim novcem nije laka stvar i ne mogu diletanti to da rade, već samo ljudi koji imaju debelo iskustvo u upravljanju novcem i koji se ne bave manipulacijama na finasijkom tržištu, smatra Bušatlija.
-Vaš ministar je radio i investicionom bankarstvu, a ono se ne bavi javnim finansijama. Ta filozofija je potpuno drugačija od filozofije upravljanja državnim novcem. Mislim da je on po toj nekoj logici ušao u plasman državnih bondova, ne vodeći računa o tome da su državni bondovi privilegija razvijenih zemalja, a nerazvijene zemlje su prisiljene da to urade jedino ako nemaju drugih rješenja u toj situaciji. A drugi način je eventualno bilo neko kreditiranje, od MMF-a prije svega. Taj ministar je kada je plasirao te bondove izjavio da je pustio da dođe Crna Gora u situaciju da ne mora da se obraća MMF-u. Time je neki način zatvorio vrata MMF-a i sada će te daleko teže pristupiti MMF-u, a moraće se, sa njima napaviti aranžman kad-tad.
Njihovo mišljenje ima odražaja na komercijalne ili kredite koje budete tražili od međunarodnih finansijskih institucija. Manje će te imati kamate ukoliko MMF nadgleda vaše reforme, ali vi nemate nikakav odnos sa MMF-om i to je opasno, jer vi bez njihovog monitoringa kao zemlja nemate dobar rejting. To je nešto što sebi ne možete da dozvolite- kazao je Bušatlija.
Crna Gora ne ide u dobrom smjeru, Nova Vlada se ne može pohvaliti profesionalizmom i rezultatima
Period nakon razvalašćivanja DPS-a je trajno izgubljen, a mogao se iskoristiti za pravljenje nekog ozbiljnog srednjoročnog ekonomskog plana, ocijenio je Bušatlija i istakao da se nova Vlada ne može pohvaliti ni profesionalizmom, a još manje rezultatima.
-U takvoj konstituciji te ekpertske Vlade o kojoj svi vole da pričaju ti profesionalci u svom poslu iznad sebe moraju imati predsjednika Vlade koji ima veliko političko iskustvo. On treba da bude dirigent i onaj koji daje takt, jer profesionalci-eksperti će biti preokupiarani svojom profesijom, ali neko treba to da balansira između njihovih profesionalnih stavova i političke situacije i okruženja u kojem treba da se sprovedu te mjere na kojima profesionalci rade. Toga nema u ovoj Vladi, kao što nema ni velikog profesionalizma i rezulata.
Prošlo je godinu i po dana od izbora, ne možete se vaditi da niste imali vremena da nešto uradite što ste obećali i na osnovu čega ste dobili izbore. Ima tu dosta stvari koje ne idu dobrim pravcem. Nemoguće je u jednoj zemlju gdje vidno nema zdrave ekonomije i u kojoj vlada velika nezaposlenost i siromaštvo da vi nemate jedan ozbiljan pogled na ekonomiju. Zbog toga ne možete formirati nikakvu politiku, jer nema te ideologije koja može da se održi u takvoj situaciji koja je rezultat 30-godišnjeg lošeg upravljanja državom. Ovih 15 mjeseci je trajno izgubljeno i tom periodu je morao makar neki srednjoročni plan da se napravi-uvjeren je Bušatlija.
Nužno napraviti ozbiljan i dugoročan ekonomski plan za narednih 25 godina
Zemlje u razvoju, poput Crne Gore moraju da imaju dugoročan ekonomski plano za narednih 20 do 25 godina.
-Kada napravite jedan takav projekat šta hoćete za 25 godina da postignete onda iz njega vadite prioritete koji se onda ubacuju u petogodišnje srednjoročne planove koje treba dobro razraditi. Tokom realizacije tog jednog petogodišnjeg plana vi već pravite plan za sledećih pet godina i tako imate jedan kontinuitet koji, ukoliko je realno sagledan tokom svih tih 25 godina, vam garantuje uspjeh. Jednostavno, drugačije ne možete da se razvijate. To zahtijeva veliki posao i u tome bi vam mogle pomoći neke inostrane institucije. Ukoliko nemate plan prisiljeni ste da reagujete na dnevne pritiske, a u toj situaciji se Crna Gora nalazi preko 30 godina- saopštio je Bušatlija.
Otvoreni Balkan je ozbiljan projekat oko kojeg se moramo ekonomsko udružiti
Otvoreni Balkan je jako dobra ideja koja ne treba da samo zemlje Zapadnog Balkana, tvrdi Bušatlija.
-Njemu bi trebalo da se pridruže Hrvatska i Slovenija jer obije zemlje nisu dobile ono što su očekivale raspadom Jugoslavije. Niko tu nije dobio. Države su dobile svoje oligarhije koje su ih opljačkale. Sada mi moramo da se izborimo za budućnost naše djece na ovim prostorima i to jedino možemo ako ujedinimo makar ekonomiju. Ne moramo imati svi istu ideologiju, ali moramo kao male državice da se udružimo oko nekih ozbiljnih projekata, a otvoreni Balkan je jedan od takvih projekata. Svi imamo ekonomske probleme koji mogu da se rješavaju ukrupljavanjem ekonomije- zaključio je Bušatlija.
