Vučić: Ne dozvoljavamo da se naše žrtve zaborave, kao ni zločin 1999. godine; Srbija je zemlja nepokorenog srca koja će uvijek da baštini slobodu!

Predsednik Srbije  Aleksandar Vučić izjavio je da je osnovna poruka na godišnjicu NATO intervencije da „dželete na mrzimo ali ne dozvoljavamo da se naše žrtve zaborave, kao ni taj zločin”.

„Bolje je da ćute oni iz inostranstva, koji su u tome učestvovali, a danas slavodobitno govore o svojim uspesima iz 1999. Da se postide i nađu neko mesto da se pomole za one divne ljude i decu koju su pobili”, rekao je Vučić za TV Pink, potvrdivši da misli na bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka.

Vučić je naglasio da nema ozbiljnog čoveka u svetu koji poštuje međunarodno pravo da se ne stidi bahate agresije 19 zemalja na Srbiju.

„Mnogo su lagali, gde je taj ‘Aušvic’ o kojem je nemački ministar tada govorio”, naveo je Vučić, prenosi Beta.

On je rekao da „postoji jedna zemlja u Evropi nepokorenog srca koja će uvek da baštini slobodu i da je ljubi više od svega – a to je naša Srbija”.

Moramo da negujemo kulturu sećanja zbog budućnosti

Vučić je izjavio danas da Srbija mora da gaji, neguje kulturu sećanja na svoje heroje, jer ako to ne činimo, nemamo na osnovu čega da zahtevamo dobra i velika dela od drugih.

Vučić je danas u Kruševcu otkrio spomenik potpukovniku Veljku Radenoviću – Đeneralu, heroju iz sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine, i tom prilikom rekao da je time ispravljena istorijska nepravda.

On je za TV Pink, na pitanje zašto se toliko čekalo da se odužimo heroju, rekao da to nije slučaj samo sa Radenovićem, već sa mnogim herojima.

„Mi smo čekali više od 75 godina da jasenovačke žrtve dobiju kej, ulicu, bilo šta u Beogradu. U glavnom gradu Srba, 75 godina je bilo potrebno da se setimo da postoji Jasenovac, o herojima sa Košara da ne govoroim, o Veljku Radenoviću…”, rekao je Vučić, javlja Tanjug.

Predsednik je poručio da ako ne gajimo i negujemo kulturu sećanja, čime ćemo i na osnovu čega onda zahtevati od drugih u budućnosti bilo kakva dobra i velika dela.

„Ne mislim samo na viteštvo, ratništvo, već i graditeljstvo, na doprinose u kulturi, umetnosti, svemu”, rekao je Vučić.

On je u Kruševcu posetio i manastor Naupare, koji je po predanju gradio despot Stefan Lazarević, a 1835. obnovio knez Miloš Obrenović.

„Imamo mnogo divnih manastira, ali ovaj je poseban i treba da pomognemo malo, da bi još više ljudi dolazilo”, rekao je Vučić.

Cene naftnih derivata moraće da rastu i u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da cene energenata rastu svuda u svetu i da će i u Srbiji cene svih naftnih derivati morati da rastu, jer to uopšte ne zavisi od nas, kao i cena gasa.

On je u izjavi za Pink iz Kruševca naglasio i da je zahvalan portparolu Kremlja Dmitriju Peskovu koji je rekao da će zabrinutost Srbije zbog plaćanja gasa u rubljama biti prioritet za Rusiju.

„Hvala Peskovu na tome, jer su ruski mediji objavili čim sam rekao da je za nas problem plaćanje u rubljama, zbog nestabilnosti valute. Hvala Peskovu na brizi i nadam se da ćemo i to uspeti da rešimo”, rekao je Vučić.

Na pitanje da li građani treba da brinu zbog nestašica roba i kako to da mi imamo, a drugi nemaju Vučić je rekao da su nam nešto dali Bog i vredne ruke seljaka, a za nešto se snalazimo, prenosi Tanjug.

On je istakao da imamo dovoljno i šećera i soli i svega ostalog, kao i da je rešen problem nabavke mleka u prahu i svih drugih vitalnih proizvoda i da ljudi ne treba da brinu.

Na pitanje kada je odlučio da se povećaju robne rezerve, Vučić je naveo da je to bilo u novembru i početkom decembra, ali kaže da je trebalo ranije. Napominje i da Kina pojačava nabavku uglja da bi sprečavali dalji strhoviti rast cene električne energije.

„Građani ne treba da brinu, ali ne mogu da se smejem, nije mi do toga. Nadam se da će biti dovoljno mudrosti da se završi sukob i taj jezik koji nema veze sa diplomatskim jezikom i državama i kompanijama”, rekao je Vučić i istakao da nikada nije video tu vrstu histerije, uključujući i sve strahote korone.

On je izrazio bojazan da sve ovo što se dešava nije ni blizu onog što smo videli i kako kaže „plašim se da sam u pravu, ali nadam se da nisam”.

Srbija gotovo svega ima dovoljno

Vučić je istakao danas da Srbija ima dovoljno pšenice, kukuruza, suncokretovog semena, ulja i ukazuje da svi traže od nas sada veće količine pšenice i kukuruza.

„Svi traže veće količine pšenice i kukuruza, iako imaju manje stanovnika, zbog odliva građana. Traže i suncokretovog semena, i suncokretovog ulja. Danas smo imali prve razgovore, i sada ćemo na Jastrebcu imati sastanak jer smo otkrili tri ugovora koja su antidatirana, negde je povećana količina šećera i brašna naknadno, a u tome su učestvovale naše i inostrane firme”, objasnio je on.

Preneo je, u izjavi za Pink, da u rezervama Srbija ima ukupno 800.000 tona pšenice, od čega 60.000 tona u robnim rezervama.

„Zahteve koje smo dobili veće su od 400.000 tona, a došli su zahtevi iz okolnih zemalja i Italije. Računamo da će 620.000 hektara pšenice biti posejano, i imaćemo opet više nego dovoljno u avgustu za domaće potrebe”, objasnio je on.

Vučić je kazao da kukuruza u rezervama Srbija ima milion tona, a zahtevi su stigli za 650.000 tona, što je mnogo više nego prošle godine i što je ugovorima stvarno potpisano.

„Kukuruza očekujemo da će biti posejano na milion hektara, i da ćemo dobiti između 6 i 7 miliona tona, a naše potrebe su 3,6 miliona tona za ljude i stoku. To je oko polovina naše proizvodnje”, rekao je on, javlja Tanjug.

Vučić je kazao da vidi ogromne potrebe za suncokretovim uljem, gde očekuje da ćemo imati proizvodeno oko 232.000 tona, a naše potrebe su do 80.000 tona.

„Ljudi ne treba da brinu u Srbiji imamo svega dovoljno za nas. A seljaci će dobiti bolju cenu kada budu prodavali. Loše je što situacija izaziva švercere i nakupce koji pokušavaju da zarade veliki novac, a to ne možemo dozvoliti jer ne znamo koliko će da traje ova situacija. Tako da ćemo najveći deo ponovo čuvati za nas. Biće sve pod kontrolom”, poručio je on.

Preneo je da je vlada danas donela odluku o isporuci 27.000 tona pšenice i brašna Albaniji, kao i značajne količine kukuruza.

Pošto u Albaniji ne mogu da prime 35.000 tona kukuruza, prema njegovim rečima, jedan deo ostaje na čuvanju u našim skladištima.

„Oni su iz Otvorenog Balkana, a dobili smo i zahteve iz Severne Makedonije. Isporučićemo sve u skladu sa ugovorom. A zatim ćemo isporučiti i BiH i Crnoj Gori. Iz BiH smo dobili zahteve za količine veće za 6.000 tona nego što je bilo za celu prošlu godinu. Ali mislim da to neće biti poseban problem za nas”, zaključio je Vučić.

(politika.rs)