Upozorenje ruskih naučnika na dolazak globalnog zahlađenja: Možda nam stiže malo ledeno doba

0

Prema mišljenju nekih ruskih naučnika, našu planetu uskoro ne očekuje globalno zagrijavanje, već naprotiv – zahlađenje, izjavio je doktor geografskih nauka, naučni direktor Instituta za geografiju Ruske akademije nauka Vladimir Kotljakov.

„Ako govorimo o Zemlji kao planeti, ona se sada nalazi u fazi zahlađenja“, rekao je on za program „Skrivene pretnje“, prenosi televizija „Zvezda“.

Prema mišljenju klimatologa, čovječanstvo sada prolazi kroz interglacijalnu epohu tokom koje se temperatura ponovo povećala. Kotljakov smatra da povećana toplota doprinosi stvaranju lednika.

„Ako sada postaje toplije, onda vazduh iznad tla postaje vlažniji. I upravo tu vlagu nose vazdušne struje i ona dospjeva i na Antarktik. Nastaju padavine u obliku snijega i količina leda se čak povećava“, objasnio je akademik.

Uloga Sunca

Naučnici povezuju pad temperature sa aktivnošću Sunca koja zavisi od broja i veličine pjega na njegovoj površini. Šef laboratorije za rentgensku astronomiju Sunca Instituta za fiziku „Lebedev“ Ruske akademije nauka Sergej Kuzin objasnio je kako pjege utiču na Sunčevu snagu.

„Najprostije rečeno, Sunčeve pjege su mjesta na kojima magnetno polje izlazi iz unutrašnjosti na površinu Sunca“, objasnio je ekspert.

On je takođe rekao da vremenski uslovi na Zemlji veoma zavise od trenutne aktivnosti Sunca, jer većinu energije dobijamo upravo od naše zvijezde.

„Zemlja dobija 99,999 odsto energije od Sunca. Postoje proračuni koji govore o tome da ukoliko bi se uzelo Sunce i isključilo, kroz 50 godina bi temperatura na površini Zemlje bila 30 stepeni ispod nule“, izjavio je naučnik.Prema praćenjima američke svemirske agencije NASA, 2020. godine bio je zabilježen najmanji broj pjega na površini Sunca, što bi moglo da znači početak nove ere na planeti.

Međutim, treba pomenuti da je na Zemlji i ranije bilo slučajeva globalnog zahlađenja. Ona se nazivaju i „malim ledenim dobima“. S tim u vezi, Sergej Kuzin je ispričao o najskorijim fazama zahlađenja na planeti.

„'Malo ledeno doba’ je, prema mom mišljenju, trajalo od 14. do 19. veka. Mislim da je za to vrijeme je bilo tri minimuma – Maunderov, Špererov i Daltonov. Ali je upravo najveće zahlađenje bilo povezano sa Manderovim minimumom“, rekao je doktor nauka.

Inače, tokom Maunderovog minimuma bilo je zamrznuto nekoliko metara zemlje širom Evroazije, alpski glečeri su se kretali ka Evropi, pomorske luke Holandije i Velike Britanije su bile opkoljene ledom, a broj stanovnika Islanda se prepolovio.

Trenutno je teško predvidjeti kojim će putem krenuti naša planeta – putem zahlađenja ili zagrijavanja. Ali jedno je sigurno, čovječanstvo je u ovoj fazi razvoja mnogo spremnije za različite kataklizme i vanredna stanja nego prije nekoliko vekova, zaključuju naučnici.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.